„KOLARAC“ JE NAŠ SISTEM VREDNOSTI“: Direktorka Dimitrijević o problemima zadužbine u iščekivanju dugoročnog rešenja

NE MOGU da zamislim Beograd i Srbiju bez „Kolarca“. „Kolarac“ je sistem vrednosti, kulturna istorija, deo života generacija koje su tu odrastale i obrazovale se, kao publika, umetnici, naučnici… „Kolarac“ je ustanova od nacionalnog značaja i zaštićeni spomenik kulture. Naša koncertna dvorana ima posebno mesto na kulturnoj mapi grada, ona je sinonim za relevantnu muzičku istoriju Beograda, Srbije i Evrope.Ovim rečima „Kolarac“ opisuje Jasna Dimitrijević, aktuelna direktorka ove, možda naše najznačajnije i najkvalitetnije institucije kulture, kojoj danas – bez pravovremene intervencije nadležnih – preti čak i potpuni prestanak rada.- Tokom sastanka sa predstavnicima kabineta premijerke, Ministarstva kulture i gradskog Sekretarijata za kulturu, obećano je da će se naći odgovarajuće rešenje – kaže Dimitrijevićeva. – Poslali smo finansijske izveštaje sa iskazanim gubitkom zbog otkazanih programa usled epidemije i nemogućnosti obavljanja planiranih delatnosti. Još čekamo konkretno rešenje.Apsolutno je neophodno, po rečima direktorke, pružiti hitnu finansijsku pomoć (oko 30 miliona dinara do kraja godine), te definisati trajni model redovnog budžetskog finansiranja. Zakon o kulturi Zadužbinu Ilije M. Kolarca tretira kao „subjekt u kulturi koji uživa posebnu brigu“, a definiše i način sufinansiranja (do 45 odsto) tekućih troškova onih koji se ne finansiraju redovno iz republičkog budžeta, ako svojim programima trajnije zadovoljava kulturne potrebe građana.“Kolarac“ te potrebe svakako zadovoljava, uprkos teškoćama, i to sa zadivljujućim kontinuitetom. U toku sezone, u ovom zdanju održi se oko 200 koncerata (80 besplatnih), bar 200 besplatnih predavanja, a posetilaca je oko 100.000 godišnje. Tokom 2019. 745 solista i 305 različitih muzičkih ansambala nastupalo je na „Kolarcu“, te je i po samom broju posetilaca, umetnika i naučnih radnika koji se ovde predstavljaju on istinska vertikala naše kulture i umetnosti.Nekada je postojao Zakon o ustanovama, po kome je funkciju osnivača Zadužbine preuzeo Grad Beograd i imenovao prvi odbor Zadužbine Kolarčevog Narodnog univeriteta (1990/1991), objašnjava direktorka, i „premotava“ kako su se životni ciklusi ustanove smenjivali tokom skoro devet decenija rada:- Menjali su se zakoni, nadležnosti (ministarstva kulture ili prosvete, opština, grad…), ali se nikada nije dovodilo u pitanje redovno finansiranje troškova objekta, dela zarada zaposlenih i programa, što je uvek bilo oko trećine ukupnih godišnjih troškova – sve do 2011. i direktne budžetske pomoći po sporazumu sa Gradom. Ni tada nismo odustajali, prihvatajući to kao novi model u kulturnoj politici. Aplicirali smo za projekte, menjali u hodu poslovnu politiku, iznajmljivali prostor, bitno smanjili broj zaposlenih, organizovali donatorske kampanje, animirali sponzore… Naša sezona se pretvorila u trku za projektima kojima treba obezbediti održivost u radu i poslovanju – mislim na redovne isplate zarada, troškove i investiciona ulaganja u zgradu koja ima 4.500 m2. Projektno finansiranje nije održivo za institucije, velike organizacione i infrastrukturne sisteme. Godinama smo se na kraju svake sezone obraćali gradskim sekretarima i ministrima kulture, sa argumentima i zahtevima za definisanje institucionalnog finansiranja ustanove koja se samo razlikuje po tome što osnivač nije država.Vladan Vukosavljević je treći ministar kulture u nizu kom su se obraćali, ali tek prvi koji je, konačno, uvažio njihove molbe – od 2018. godine imaju ugovor sa Ministarstvom o sufinansiranju dela tekućih rashoda, ali to u ovoj, vanrednoj situaciji, nije dovoljno (4.500.000 dinara za 2020).- Svakodnevno nam se obraćaju umetnici i publika, sa brigom i pitanjima kako da pomognu „Kolarcu“ – napominje direktorka. – U jednom od tih izliva podrške napisano je da je dobro poznato da je tvoje samo ono što daruješ drugome i da „Kolarac“ mora da pobedi zato što daruje svima, a na to se ne može i ne sme oglušiti. OdborNEKADAŠNjI predsednik SANU Aleksandar Belić, kao prvi predsednik Odbora „Kolarca“, definisao je i programski koncept ustanove. Uz predstavnike Grada i Ministarstva kulture (Zoran Radojičić i Ivana Dedić), i predsedavajuću Nadu Popović Perišić, u Odboru su sada Darko Tanasković, Bojan Bugarčić, Maja Gruden, Gorica Popović, Veljko Milutinović, Zoran Erić.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike