Jezgro srpske kulture

PONEKA jedva čitljiva stara stranica istrgnuta iz knjige ili dobro očuvani rukopis „punog formata“ sa ilustracijama na dvestotinak stranica samo su deo elektronske kolekcije srpskih srednjovekovnih rukopisa i knjiga iz Ruske nacionalne biblioteke iz Sankt Peterburga. Reč je o 375 fajlova sa 342 teksta koji datiraju još iz 12. veka, a u ponedeljak ih je direktor biblioteke Aleksandar Ivanovič Vislij u Svečanoj sali Srpske akademije nauke i umetnosti uručio predsedniku SANU akademiku Vladimiru S. Kostiću. Pročitajte još: Pojavili se do sad neobjavljeni rukopisi Pavla Vuisića – Vislij je pre 14 meseci, dok je bio u poseti Beogradu, obećao da će doneti stare srpske dokumente koji postoje u Ruskoj nacionalnoj biblioteci. U obećanom poklonu nalaze se tekstovi koji potiču iz 12. veka (jedan odsto cele kolekcije), 13. veka (14 odsto), 14. veka (28 odsto), 15. veka (23 odsto), a 34 odsto svih dokumenata je iz 16. ili kasnijih vekova – rekao je Kostić. Pročitajte još: Srpski rukopisi iz ruske arhive – Posle aprilskog bombardovanja 1941. godine, Arhiv SANU čuva oko 540 takvih artefakata. To je verovatno najveća kolekcija, a ovo nije samo mali poklon nego ozbiljno obogaćivanje našeg arhivskog fonda.Srpska akademija se obavezala da rukopise učini dostupnim pre svega istraživačima i stručnjacima, a kasnije i široj javnosti. Jedan broj kultnih starih rukopisa biće u budućnosti opremljen fototipskim izdanjem, koje verno imitira original. – Ljudi koji su mogli čitati rukopise na starosrpskom nije nikada bilo mnogo, pa se proces selekcije materijala odvija i danas. Kada smo se odlučivali šta ćemo digitalizovati, vodili smo se idejom da to budu rukopisi, koji uglavnom postoje samo u jednom primerku – objašnjava Vislij. – Digitalizacija nije jednostavna i često je skupa jer se ne obrađuje običan papir. Često je teško samo otvoriti originalne knjige i rukopise jer se listovi teško razdvajaju, pa je potrebna posebna oprema. Gost iz Rusije predočio je da su na kolekciji rukopisa svakodnevno radili tokom 14 meseci, te da su spremni da je prošire ako pronađu još neki dokument. Vislij je podsetio da srpskih srednjovekovnih dokumenata ima i u Ruskoj državnoj biblioteci, te da su spremni da i njih digitalizuju. Veliku zahvalnost Visliju danas je izrazio i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, koji je naglasio da gest Ruske nacionalne biblioteke predstavlja pomoć očuvanju srpskog kulturnog jezgra i „obogaćivanje velike šume slovenske kulture“. ZASLUGE DIGITALIZACIJA kolekcije koju je SANU dobila na poklon omogućena je zahvaljujući Dobrotvornom fondu Elene i Genadija Timčenka, čiji je osnivač počasni generalni konzul Republike Srbije u Sankt Peterburgu Genadij Nikolajevič Timčenko, a uz veliki napor ambasadora Srbije u Rusiji i dopisnog člana SANU Slavenka Terzića.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike