Istorija u 100 pesama opevana

OSLANjAJUĆI se na Aristotelovu misao da je poezija istinitija od istorije i hodeći tragovima tri značajna istorijska datuma – stogodišnjice okončanja Prvog svetskog rata, 170. godišnjice proglašenja Srpske Vojvodovine i veka od prisajedinjenja Srema, Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji, novosadski muzikolog i publicista Dejan Tomić priredio je „Album 100 srpskih rodoljubivih pesama“. U ovoj, 21. po redu Tomićevoj knjizi, deo srpske istorije opevan je i to doslovce, jer svaka od stotinu pesama predstavljena je u stihovima, ali i u notnom obliku. To knjigu čini jedinstvenom i podrazumevalo je višegodišnje autorovo traganje po rukopisima u Matici srpskoj, arhivima, muzičkim akademijama i bibliotekama. PROČITAJTE JOŠ: Žitni trg u novom ruhu Odabrani stihovi i notni prilozi upotpunjeni su i nadahnutim recenzijama istoričara dr Drage Njegovana, etnomuzikologa Jelene Jovanović i muzikologa Nataše Marjanović. Sam priređivač podseća i na pouku dr Miloja Milojevića iz 1928. godine da narodi koji nemaju razvijenu kulturu tavore, pretapaju se u jače od sebe, kulturno jače, izumiru i najzad – potpuno izumru. – Kada kroz ove Milojevićeve reči pogledamo rodoljubivu poeziju vidimo da u 19. i u prvim decenijama 20. veka nije bilo srpskog pesnika, pa ni nekog obrazovanijeg Srbina, koji svom narodu nije posvetio i stihove koji su opominjali, hrabrili, budili i tražili da se napori i žrtve našeg naroda nagrade oslobađanjem Stare ili Prave Srbije, Kosova i drugih srpskih zemalja – ističe Dejan Tomić za Kulturni dodatak „Novosti“. U ovoj knjizi, u izdanju Muzeja Vojvodine i novosadske kuće SAJNOS, zastupljeni su velikani pisane reči – Dositej Obradović, Jovan Subotić, Đorđe Maletić, prota Vasilije Živković, Medo Pucić, Branko Radičević, Jovan Đorđević, Svetozar Miletić, Stevan Vladislav Kaćanski, Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, knez Nikola Petrović, Mita Popović, Jovan Grčić Milenko, Aleksa Šantić, Milorad Petrović Seljančica, Jovan Živojnović, Marko Nešić, Mihajlo J. Zastavniković, Ljubomir Simović. Muzičke stvaraoce reprezentuju – Kornelije Stanković, Davorin Jenko, Aksentije Maksimović, Josif Marinković, Stevan Stojanović Mokranjac, dr Jovan Paču, Isidor Bajić, Miloje Milojević, Kosta Manojlović, Milenko Živković, Vartkes Baronijan… Svi oni, uz nekoliko stranaca, mahom Čeha koji su živeli među Srbima i gajili simpatije za naš narod, predstavljali su srpske veličine u svom, ali i u našem vremenu. Najstariju pesmu iz Tomićevog Albuma „Poj, Srbe, poj“ po stihovima prof. Vukašina Radišića, pevali su gimnazijalci u Kragujevcu 1837. godine. Najstariji među kompozitorima je Nikola Đurković (1812-1875), čija je kompozicija „Srpske ćeri čarnooke“, na tekst pančevačkog prote Vase Živkovića, bila izuzetno popularna. Stihovi Vase Živkovića za „Graničarsku pesmu“, koja se odnosila na bečkog cara, prilagođeni su za marš J. Jahimeka iz koga je nastala pesma „Rado Srbin ide u vojnike“. Šiđanin Dimitrije Mita Orešković (1816-1867) tvorac je stihova i muzike čuvene pesme „Prag je ovo milog Srba“, koja je bila prvobitno posvećena generalu Lazaru Mamuli, iz revolucionarne 1848. godine. Kasnije je tekst prilagođen knezu Mihailu Obrenoviću („Mihailova pesma“). Oreškovićevu pesmu ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski ugradio je u svoj čuveni „Srpsko-ruski marš“ (Slovenski marš). PROČITAJTE JOŠ: Snima se film o Beogradu Slavni Vrščanin Jovan Sterija Popović (1806 – 1856) spevao je himnu svoga vremena „Ustaj, ustaj Srbine“. Sa tom se pesmom svaka srpska deputacija i kretala iz svog mesta i vraćala u svoje mesto – pisao je Mihajlo Polit Desančić. Na kraju, Dejan Tomić naglašava da ideju rodoljublja treba negovati i u muzici i podseća na strepnju prof. Jovana Miodragovića da će u slučaju da naše rodoljublje usahne, „neka jača i savršenija rasa ovladati našom lepom zemljom te da će se tada reći – ovde su nekad živeli Srbi!“ „BOŽE PRAVDE“ SRPSKU rodoljubivu pesmu umnogome je rasplamsavao Slovenac Davorin Jenko (1835-1914), kompozitor ne samo srpske himne „Bože pravde“, napisane na tekst Jovana Đorđevića, već i slovenačke „Naprej zastave slave“, koji je boraveći među Srbima duboko pronikao u duh srpskog čoveka i njegove muzike i bio od ogromnog značaja za razvoj srpske muzičke umetnosti uopšte. ZA HOROVE I KLAVIR U ALBUMU su, pored ostalog, zastupljene kompozicije za mešoviti hor („Bože pravde“, „Uskliknimo s ljubavlju“, „Himna Vuku Karadžiću“, „Srpska mi truba zatrubi“), za muški hor („Rado ide Srbin u vojnike“, „Gde je Srpska Vojvodina“, „Himna Tekelijanuma“). Kompozicije koje se pevaju uz pratnju klavira su: „Kad se bila na Kosovu vojska“, „Bojak biju Hercegovci“, „Pozdrav knezu Nikoli Prvom“, „Lađa se kreće francuska“…

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike