Ispravljena velika nepravda prema Slobodanu Jovanoviću: Otkrivena spomen-ploča na rodnoj kući

POVODOM 150 godina od rođenja Slobodana Jovanovića (Novi Sad, 1869. – London, 1958), akademika, čuvenog pravnika, istoričara i političara, u Novom Sadu od utorka obnovljenu fasadu njegove rodne kuće u Ulici Svetozara Miletića broj 29, krasi spomen-ploča. Ovo obeležje svečano su otkrili gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i predsednik SANU akademik Vladimir S. Kostić. Oni su podsetili da je prvi Slobodan u Srba na Pravnom fakultetu Velike škole i Univerzitetu u Beogradu predavao kao vanredni, redovni i honorarni profesor oko 40 godina, te da je bio dekan tog fakulteta, rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog kulturnog kluba, kao i potpredsednik i predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije. PROČITAJTE JOŠ: Pred publikom „Simpto – Mate“: Radovi Nemanje Đorđevića u legatu Mihajlovića – Trebalo nam je 150 godina da skupimo hrabrosti i obeležimo ovo mesto, da ispravimo neke nepravde i nelogičnosti, te da pokažemo koliko je Novi Sad bio veliki i širokogrud da primi ljude iz svih krajeva gde je naš narod živeo, pa i u tim izbegličkim vremenima za našu braću južno od Save i Dunava – rekao je Vučević. Akademik Vladimir S. Kostić zahvalio je ogranku SANU u Novom Sadu na „vrednom civilizacijskom činu“. – Nije naša ideja da se bavimo rehabilitacijom i procenom istorije, ali je naša dužnost da ukažemo na delo ovog čoveka koji je napisao 20 tomova i iza sebe ostavio čitav niz važnih zaključaka od kojih su mnogi ostali nepoznati – rekao je predsednik SANU, i podsetio da uprkos činjenici da nikom ne može da prestane članstvo u SANU, u vezi sa Slobodanom Jovanovićem u jednom trenutku smo nažalost podlegli „brisanju iz pamćenja“. Kostić je rekao da ova tabla svedoči da je ovde živeo neko ko je znao i umeo više od nas i kome, ako ništa drugo, treba da budemo zahvalni za njegove knjige o prvim našim voždovima, o vođama Francuske revolucije, diskusijama o totalitarizmu i demokratiji i drugim delima. Posle Drugog rata pa sve do 1990. godine knjige Slobodana Jovanovića, velikog kritičara komunizma, nisu štampane u Jugoslaviji. Rehabilitovan je 2007. godine, a njegovi posmrtni ostaci vraćeni su u Srbiju. PROČITAJTE JOŠ: Vreme „umiranja“ i vaskrsnuća svetinja u Crnoj Gori zabeležio je objektivom: Otvorena izložba Zorana Jovanovića Mačka OKRUGLI STO U NOVOSADSKOM ogranku SANU u utorak je priređen Okrugli sto „Slobodan Jovanović i Novi Sad“. Posle pozdravne reči predsednika Ogranka Stevana Pilipovića, akademik Miro Vuksanović rekao je da je Jovanović imao veliku ružu darova. O Jovanovićevoj porodici, njegovoj saradnji sa Letopisom Matice srpske kao i o njegovom doživljaju Jovana Hadžića, Vase Stajića i Svetozara Miletića, govorili su Boris Milosavljević, Zorica Nestorović, Uroš Stanković, Branislav Popović i Darko Polić.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike