Igor Mirović ne odustaje ni od poezije: Ovaj svet je raščovečen

UPRKOS mnogobrojnim obavezama, predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine Igor Mirović ne odustaje ni od poezije. Novosadski „Prometej“ nedavno je objavio njegovu novu zbirku pesama „Povratak u Logos“, treću u nizu, u kojoj je zagasitim bojama oslikao ovo vreme u kom je, kako piše, „svet dalekosežno raščovečen“.- Mirovićev stihovani spis ukazuje na nevolje u čijim žestinama smo se našli i koje, planetarno viđeno, ključaju do bolnog nerazuma – napisao je recenzent Milutin Ž. Pavlov. – Žar je došla do brzine opasnog usijanja. Svet je prekriven sablasnim batom „vojničkih čizama“, gde đonovi gaze cvet. U zaglušujućoj bici škripi metal i šire se „isukani očnjaci u vestima“, dok se, usputno, printa jarko stvarnost usled pokloničke „manije mržnje“. Da li se to, u ionako hladne duše, uvukao đavo gde se jasno vidi „kako smo prljavi, a psi su potpuno čisti“ i nevini. U ovoj pesničkoj knjizi odslikan je dan koji će već koliko sutra biti juče. Nije lako pevati u ovom ambijentu.Zagledan u besputicu, Mirović razgovara sa crnicom, ali njegove slike ravnice su teške i tmurne.- Atmosfera koju je Mirović oslikao rečima mnogo više liči na onu koju je gradio dioniski Crnjanski, nego apolonski Veljko Petrović – ocenio je književnik Saša Radojčić. – Ravnica ovde u prvom redu nije geografski, nego simbolički, duhovni prostor. „Povratak u Logos“ treba da razumemo sa svom višeznačnošću. Pesnik peva o povratku iz bezlogosnog načina postojanja, iz svakodnevice gluve i slepe za više vrednosne mogućnosti, čak i svoje, o stvarnosti natopljenoj unutrašnjom tragikom, o udesima neautentičnosti… Povratak elementarnom černozemu zato mora da bude potpun, a lirska subjektivnost otvorena za krajnji samozaborav. Svet mora da bude zajednički, u kom se živi sa drugima. Drugačije rečeno, da se iz mita iskorači u istoriju.Pesme Igora Mirovića prevođene su na rumunski, mađarski i makedonski jezik. Do sada je objavio dve knjige poezije „Nebo nad Vizantijom“ i „Kremen plamen“. SvetionikMIROVIĆ u završnom ciklusu zbirke „Povratak u Logos“ osvetljava niz istorijskih ličnosti, svojevrsnih „uzora“ Đurđa Crnojevića, Arsenija Čarnojevića, Jašu Tomića, Dositeja Obradovića, Jovana Jovanovića Zmaja… Među pesnikovim „svetionicima“ su i solunski ratnici koji su ostavili svoje kosti daleko od domovine.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike