„Golgota i Vaskrs” Herojstvo je tragično

NAMA se stalno dešava golgota, a do vaskrsa ne možemo doći dok se ne pomirimo sami sa sobom. Pre jednog veka naši političari su olako shvatili stravičnu žrtvu našeg naroda, ali dok ne vaskrsnemo mi se ne možemo smatrati zrelim narodom. Pobedićemo samo onim što je danas najbitnije, a to su znanje, umeće i kultura. Vaskrs je i duhovni, ali i fizički, i ogleda se u porodici i njenom opstanku. Ovako, za „Novosti“, govori slikar Predrag Peđa Đaković o izložbi „Golgota i Vaskrs“, koju publika od večeras (otvaranje je u 19.00) može videti u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije. Umetnik, koji živi i radi u Pragu, predstavio je 33 dela nastala od 1986. do današnjih dana, a koja su posvećena stradanju srpske vojske i naroda kroz različite periode. PROČITAJTE JOŠ: Etnografski muzej: Gubi se trag eksponatima – Jedan od prvih velikih ciklusa inspirisan je i poemom „Jama“ Ivana Gorana Kovačića, i za taj triptih sam dobio Prvu nagradu Akademije likovnih umetnosti u Pragu 1988. Posle 30 godina vratio sam se temi jama i naslikao sam Jadovno i Hercegovačke jame. Mislim da sam se oslobodio te ogromne tuge tek sa platnom „crnog vaskrsenja“ na kojem su stradalnici našli večni spas – objašnjava Đaković. – Moji preci su ginuli, nažalost, za jugoslovensku ideju jer su bili ubeđeni da čine dobro. Pokazalo se da je to jedna od najvećih tragedija našeg naroda, koja je bila uvod u stogodišnju tragediju. Strašno je koliko se ona ponavlja i upravo to sam hteo da prikažem na slikama. Sa velikih platna „vrište“ izdužene ljudske figure uhvaćene u filmskom kadru žestoke borbe prsa u prsa ili dok tonu u večni počinak Plave grobnice. Tamni tonovi oslikavaju užase Balkanskih, Prvog i Drugog svetskog, kao i novijih ratova. – Želeo sam da se oseti taj najstrašniji udarac mesa o meso čoveka koji trenutno gubi život. Herojstvo je stravično, tragično i jezivo. Na ramu sam, povodom godišnjice Prvog svetskog rata, oslikao stotine malih priča, što ukupno izgleda kao dokumentarni film sa glavnom udarnom scenom u kojoj je i major Gavrilović – kaže umetnik. Naslikao je 1989. godine „Vaskrsenje Lazarevo“, platno koje predstavlja kneza Lazara kao simbol najvećeg žrtvovanja za otadžbinu, ali i muževnosti i nežnosti prema ženi i deci. Jedne od najteže stvorenih slika su mu one posvećene Plavoj grobnici. – Doživeo sam katarzu na kanalu pored Krfa, ali sam bio mazohista pa sam izučavao i tela u formaldehidu da bih shvatio smrt u vodi. Ponovo sam filmski na ramu predstavio prelaz preko Albanije, trenutke kada ti sirotani dolaze na Krf i umiru od iscrpljenosti. Ostavio sam namerno šajkaču na glavi, koja je ostala njihov jedini simbol. Umirali su goli samo sa šajkačom. Đaković je na izložbi, koja traje do kraja jula, predstavio i stradanje Valjevske bolnice, zloglasno Staro sajmište, kao i ulazak „samog đavola“ u Prizren 1999. godine. Enterijerom dominira svetli prikaz Bogorodice sa Isusom, za koju umetnik tvrdi da je izvor velike nade da će pred Bogom svi biti sretni i da nije sve tako strašno jer i posle smrti postoji život: PROČITAJTE JOŠ: SVEĆICE U ARENI: Neda Arnerić i „Pula“ zajedno slave rođendan – Uvek čovek mora duboko da veruje i da sanja i stvara jer u suštini smrt je samo fizička stvar. U Dijaninu slavu DOŠAO sam iz Praga da bih prisustvovao otvaranju izložbe „Dijanina deca“ i onda sam baš ovde prvi put u životu video spisak svih 7.000 mališana, koje je spasla Dijana Budisavljević, kao i onih 19.800 mrtvih. Kada sam to video doslovno sam za dva dana napravio sliku, koju sam posvetio tužnoj kozarskoj deci iskopanih očiju.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike