FILMSKA KRITIKA: Odlazim, vratiću se

NOVI film Emira Kusturice, kojim je otvoren dvanaesti „Kustendorf“, donosi reči koje je na veličanstvenom oproštaju od naroda izgovorio bivši predsednik Urugvaja Hose Muhika Pepe, „narodni predsednik“, skromna ali harizmatična ličnost, sa kojim je autor razgovarao poslednjih dana Pepeovog predsedništva. Šta je ovim rečima hteo da kaže čovek koji je ostavio jasan trag u savremenoj istoriji svoje zemlje i sveta? Došao sam do zaključka da se ne radi o retoričkoj frazi, nego da je u pitanju šifra ukupnog političkog iskustva narodnog borca, koji je počeo u danima Če Gevare kao tupamaros – pripadnik radikalne gradske gerile, a završio kao ustavni predsednik jedne moderne zemlje i lider bolivarskog kova. Radi se ovde o suštinskom razumevanju demokratije, koja ne zavisi od ličnosti, nego od ideja. Na putu koji je prešao od revolucionara (revolucija je protivnik bilo kakvoj demokratiji!) do oca naroda, Pepe je ponovo otkrio da je svaka vlast opasnost i da je njena smenjivost apsolutni uslov društvenog konsenzusa. Drugim rečima, neopoziva smenjivost i oročenost svake vlasti jemci su narodne slobode. Ljudi se menjaju, ali se ideje i uverenja nastavljaju. „Ja sada odlazim, ali će doći neko drugi sa istim, možda i boljim idejama; doći će na vaš poziv, vašim izborom. Tada ću se vratiti i ja ili barem deo mene, ugrađen u ovaj trenutak.“ Demokratija par excellence. Duboki smisao narodne volje izražen u tri reči, deset kopalja daleko od svake revolucije ili bilo kakvog totalitarizma. Ako dobro tumačim Pepea i Kustu, za to je vredelo proživeti jedan uzvišeni život. Pročitajte još: VEČERAS POČINjE “KUSTENDORF”: Met Dilon u filmskoj mećavi Teško filmskom autoru koji se lati sudbonosnih misli i uzvišenih ideja! Preneti ove sadržaje jezikom pokretne slike đavolski je naporna, gotovo nemoguća misija. Izbeći demagogiju, papirnu ideologiju, propagandu, svaki oblik retoričke manipulacije – ogromni su izazovi pred bilo kojim rediteljem od formata. Znajući ovo, Kusturica je četiri godine tražio formulu za priču o Pepeu. On je takođe znao da takva formula može zaživeti samo ako se uspostavi filmska struktura, dakle, naročita umetnička celina koja postoji sama za sebe i ne poziva se ni na šta drugo. Takođe teško, ali kao cilj izuzetno vredno.Božidar Zečević Vezivno tkivo ove celine Kusturica je pronašao u međuprostorima, u pauzama među izgovorenim, u razmeni pogleda sagovornika, u povlačenju dimova, u vožnji Pepeovom plavom „bubom“ ili ćaskanju po podne, drugim rečima, u oslobađanju od prejakog ukusa političkog diskursa, u koji je mogao da odvede film. Po običaju, Pepe ispljune prvi gutljaj urugvajskog jakog čaja, a onda dalje uživa u njegovom neobičnom ukusu. Tako je bilo i sa zavodljivim političkim diskursom. Njega su se odmah oslobodili, a stvarnost doticali posrednom igrom ljudskih momenata, ubojitim oružjem prvog načela dokumentarnog filma, koje Kusturica poznaje i majstorski koristi.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike