DUBOK TRAG: Odlazak velikog glumca Mihaila Janketića

Izvanredni Mihailo Janketić je glumac za sve žanrove. „Malo namršteni glumac“, tragičar, koliko i „karakterni komičar“. Međutim, utvrdio sam u praksi – svejedno je da li majstor igra osnovne žanrove, ili njihove derivate, žanr je uvek – sam glumac. U svojoj knjizi „Poslednja traka“, Ljuba Tadić kaže da su „Prljave ruke“ i „Kad su cvetale tikve“ dve najznačajnije predstave u kojima je igrao. U obe mu je glavni i direktni protivnik – Mihailo Janketić. Kad smo se, kao glumac i reditelj, prvi put sreli u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, morao sam da budem veoma ubedljiv kako bi upravo on dobio glavnu ulogu u Sartrovom komadu na koju je posebno pretendovao jedan provereni predstavljač. Naše pozorište je još uvek oklevalo da mladog glumca hrabro baci u vrtlog prakse. A za Igora Barina, pored dara, bitna je bila upravo – mladost. Janketić mi je, naravno, već po prirodi stvari, bio najbliži saučesnik. Kao i ja, sve što poseduje stavio je na kocku. Igrali smo na sve ili ništa. Ljuba Tadić je dobio najboljeg partnera koji, kao i on, istovremeno misli i – deluje! Janketić je u to vreme bio vernik, ja već skeptik. Upravo iz ta dva stava o svim stvarima moglo se stići do višeslojne predstave. Bez mnogo priče postali smo istomišljenici u shvatanju odgovornosti profesije: i reditelj je, kao i glumac – pobunjeni čovek. Valjalo je videti mladog Janketića suočenog sa zrelim Tadićem, čija bi snaga, do kraja razvijena, razvalila svaku pozornicu! Pročitajte još – Miša Janketić – glumački knjaz, kralj i maršal (FOTO+VIDEO) U „Henriku IV“ (naš prvi susret sa Pirandelom), opet uz Ljubu Tadića, Janketić se pojavio u maloj ulozi (već je mogao da bude primer učinka velikog glumca u maloj ulozi). Uz predstavu „Kad su cvetale tikve“ verovao sam da su pred nama godine u kojima ćemo biti uspešni i nerazdvojni saputnici u svim medijima: film „Horoskop“ je to predskazivao. Motor koji Janketić – Ljuba Šampion u punoj brzini, vratolomno vozi prema gledalištu i zaustavlja na samoj ivici portalnog otvora, boks, krvava tuča do smrti u pustari iznad koje kriče ptice bežeći u toplije krajeve, ideološki obračun u ringu… Dokazivali smo da je svaki pokret – metafora: odbrana ili napad. Ring kao metafora za državu u kojoj smo živeli, za svet, Ljuba Šampion, (ne)tipični predstavnik mlade generacije, „bacio je tadašnjem sistemu rukavicu u lice“… Predstava je ostavila dubok trag u našim životima, ali po iskazima drugih, i u istoriji našeg pozorišta i društva. U oktobru se navršava tačno pedeset godina od događaja!Kolege se oprostile od Miše Janketića, Foto JDP U televizijskoj drami „Kuhinja“, pošto je demolirao ceo enterijer, mašinu za eksploataciju, Janketić – Piter trebalo bi da razbije i ogroman kuhinjski akvarijum. S razlogom nas plaše mogućim opasnostima, kola Hitne pomoći čekaju s upaljenim motorom. „Scena je neophodna“, mirno kaže Janketić, i na kamerama se pale crvena svetla: dok smrtno krvari u rasutoj srči, dok pred njegovim licem skaču ribe, Piterova poslednja grimasa upućena svetu je – osmeh. Ima nešto zakonomerno u činjenici da je, nakon dugogodišnjeg odsustva iz pozorišta, moja prva predstava u Beogradu bila – „Neprijatelj naroda“ (Ibzen). I prirodno da je u njoj Janketić, ali, nažalost, bez Ljube Tadića (bio je vrlo bolestan). Naravno, nije još bilo vreme za podvlačenje crte, ali tom predstavom krug u kome se troši život i naš zajednički angažman u prikazivačkim umetnostima je srećno zatvoren: nakon toliko vremena i događaja, glumac i reditelj ponovo stoje pred istim zadatkom, radoznali i otvoreni kao da se nije desilo ništa, iskusni kao da se desilo sve. Vozimo se u Akademiju umetnosti kroz belinu: nepregledni panonski pejzaž zavejan snegom, bez žive duše na vidiku, kriče ptice zaleđene u vazduhu. Janketić se oglašava iz „Luče mikrokozme“. U TATINU ČAST DVOJE najmlađe dece Miše Janketića, Milica i Marko, na dan očeve smrti smogli su snage i izašli na scenu, igrajući – u tatinu čast! Milica Janketić odigrala je svoju ulogu u mjuziklu „Glavo luda“ Pozorišta na Terazijama, dok je Marko u JDP-u igrao u predstavi „Mesec dana na selu“. Njegov kolega Svetozar Cvetković na kraju se dirljivim govorom oprostio do velikog Miše, što je publika u sali JDP-a ispratila dugim aplauzom. Minutom ćutanja pre izvođenja predstave „Šćeri moja“ i Crnogorsko narodno pozorište oprostilo se od velikog Miše Janketića.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike