Dnevnik zabluda: Umetnici tuđinci

U SVEOPŠTOJ antisrpskoj histeriji stvorenoj u Crnoj Gori na mržnji prema svemu srpskom: istoriji, jeziku, ćiriličnom pismu, a posebno crkvi, tamošnje vlasti zabranile su ulazak u zemlju grupi srpskih intelektualaca “iz bezbednosnih razloga”. Među njima, zabranu ulaska dobio je i Matija Bećković. Pesnik rođen u porodici crnogorskih Srba, koji je detinjstvo proveo u Crnoj Gori u selu Velje Duboko i Kolašinu, dao je komentar na ovu odluku crnogorske vlade rečima da mu “imponuje da jednoj članici NATO bezbednost ugrožava jedan pesnik.” Ovaj događaj otvorio je brojna pitanja o pripadnosti umetnika nacionalnim identitetima Srbije i Crne Gore.PROČITAJTE JOŠ – CRNOGORSKI MEDIJI PIŠU: Zabranjen ulazak u Crnu Goru Bećkoviću, Antiću, Rakoviću…; Vlada: Štitimo nacionalnu bezbednost Nakon što sam nedavno objavio na interentu izlazak iz štampe moje knjige “Istorija srpske umetnosti XVIII-XXI vek”, iz Crne Gore je usledio komentar u kojem se izražava neslaganje što sam u knjigu uvrstio slikara Miodraga Dada Đurića, budući da ovaj francuski nadrealista i pripadnik beogradske grupe slikara “Mediala” ne pripada srpskoj umetnosti, već je isključivo crnogorski slikar, koji je i sahranjen u Crnoj Gori. Poput Crnogoraca Uroša Toškovića i Vukote Tupe Vukotića, Đurić se formirao pedesetih u Beogradu u krugu avangardnih “medialaca”, a zrelost nadrealiste stekao je u Francuskoj. Pozvan je da predstavlja Crnu Goru na Venecijanskom bijenalu tek 2009, godinu dana pre nego što će preminuti od duge bolesti. Za razliku od izdanja na francuskom i srpskom jeziku, do danas nije objavljena nijedna značajna monografija o Dadu na crnogorskom jeziku.PROČITAJTE JOŠ – BEĆKOVIĆ O ZABRANI ULASKA U CRNU GORU: Imponuje mi da jednoj članici NATO pakta bezbednost ugrožava jedan pesnik Umetnica performansa Marina Abramović u jednom intervjuu za sebe kaže da se “ne oseća ni kao Srpkinja ni Crnogorka”, u drugom govori “mi Crnogorke ne starimo”. Bez obzira na to što je Crnu Goru predvodila na 54. Venecijanskom bijenalu 2011, istoričari umetnosti sa Zapada predstavljaju je prvenstveno kao srpsku umetnicu. Rođen u Crnoj Gori, arhitekta Ranko Radović je govorio da je “kao beba donet u Beograd”, gde je školovan i ostavio svoje građevine. U kratkom periodu dvehiljaditih bio je ministar urbanizma u Crnoj Gori, a posle prerane smrti sahranjen je kod Danilovgrada, što ga ipak ne čini crnogorskim arhitektom. Drugi poznati graditelj Branislav Mitrović je srpski arhitekta, mada i sam ostavlja mogućnost pripadnosti crnogorskom miljeu projektujući i u ovoj državi. Još 1974. srušena je Njegoševa zavetna crkva na Lovćenu koju je podigao čuveni srpski pesnik. Dok danas albanski političari u Crnoj Gori traže rušenje srpske Crkve Svete Trojice na Rumiji, u centru albanizovanog Ulcinja i još na dve lokacije Albanska alternativa podiže spomenike Đurađu Kastriotu. Monumente Srbinu borcu protiv islamizacije kojeg su Albanci prisvojili kao svog nacionalnog heroja Skenderbega, postavljaju uz obrazloženje “da podižu svest o slobodi i njenom očuvanju i unapređuju saradnju sa ostalim narodima u Crnoj Gori”?!

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike