Dnevnik zabluda: Trg republike

Posle rekonstrukcije duže od godinu dana i vredne više od 900 miliona dinara, završen je beogradski Trg republike. Nakon dugog perioda prekopavanja centra prestonice, najzad smo dočekali da prošetamo omiljenim trgom. Nekada poznat kao Pozorišni trg zbog blizine Narodnog pozorišta, centralni gradski prostor je formiran posle rušenja Stambol-kapije 1866. i gradnje Narodnog pozorišta 1869. godine. Na njemu je 1882. podignut spomenik knezu Mihailu, a 1903. sagrađena palata Uprave fondova, današnja zgrada Narodnog muzeja. Između dva rata, trg je bio tramvajska okretnica, a 1931. zaokružila ga je urbanistički nametljiva palata „Reuniona“. Posle Drugog svetskog rata sa trga su uklonjene tramvajske šine i sagrađena zgrada Doma štampe koja ga je zatvorila i odvojila od nekada najviše beogradske zgrade „Albanija“. Time je trg dobio svoj konačan urbanistički oblik. Današnji izgled, ovaj prostor je primio nakon Urbanističko-arhitektonskog konkursa za tri beogradska centralna trga, održanog 2015. godine. Tada je žiri kojem je predsedavao gradski urbanista Milutin Folić sa članovima Borisom Podrekom, Branislavom Mitrovićem, Evom Vaništa Lazarević i Nebojšom Minjenićem dodelio prvu nagradu autorskom timu Zorana Dmitrovića i Zorice Savičić. Umesto moguće mikrourbanističke oaze, autori su predložili asketski izgled Trga republike kao čistu površinu pokrivenu granitnim pločama istih dimenzija, upotpunjenu sa šest klupa za sedenje, osam reflektorskih stubova i dvanaest stabala belogorice. Međutim, šta sadrži rekonstruisani Trg republike? Novoizvedni trg zadržao je minimalistički koncept autora koji su se opredelili za čistu, ravnu, praznu površinu popločanu sivim granitom. U realizaciji, povećan je broj projektovanih kamenih klupa za sedenje, a dodatno zelenilo uneto u prostor trga žardinjerama sa niskim rastinjem. PROČITAJTE JOŠ – DNEVNIK ZABLUDA: Fatalna urbanizacija Međutim, o izgledu i funkcionalnosti novog Trga republike mišljenja su podeljena. Prema građanima koji ga hvale dobijen je kvalitetan, širok, slobodan gradski prostor koji odgovara savremenoj funkciji trga. Međutim, mnogi iznose zamerke da je trg urbanistički nedovoljno promišljen, nefunkcionalan, nearhitektonski, monoton, siv. Stari sugrađani žale se na nedostatak zelenila, što naročito smeta tokom sunčanih letnjih dana. Dizajneri prigovaraju zbog estetski neprimereno oblikovane rasvete trga, nefunkcionalnih i nepotrebnih stubića za sprečavanje prilaza trgu kolima. Pojedini urbanisti zameraju na naspramnoj postavci atobuskih stanica u Kolarčevoj ulici, čime je dodatno sužen kolovoz… Bez obzira na pohvale i kritike, vrednost novog trga biće poznata u skoroj budućnosti.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike