DNEVNIK ZABLUDA: Kamen i asfalt

JOŠ se nije stišala bura kritika povodom nedavno završenog Trga republike u Beogradu. Zapanjujuće, umesto upotrebe domaćeg kamena, za izradu nacionalnog trga prestonice uvezen je slovenački tonalit, neodgovarajuće sive boje. Ali, u žižu javnosti je dospeo novi problem. Kamene kocke kojima su popločane kolske saobraćajne površine trga, već su počele da propadaju. Zbog toga je gradski menadžer naložio hitnu zamenu i preslaganje loše postavljene kaldrme, uz napomenu da će „izvođača pedeset puta vraćati dok ne uradi posao kako treba“. Ali, da li su ovaj i drugi „poslovi“ popločavanja Beograda urađeni „kako treba“? Prilikom prošlogodišnjih radova na Trgu republike, ispod asfalta su pronađene drvene kocke iz druge polovine 19. veka, kojima je trg bio popločan. Ova kaldrma, postavljena od trga sve do Terazija, načinjena je od drveta da bi se smanjila buka prilikom prelaska vozila, a opstala je sve do 1947, nakon čega je asfaltirana. Otkrivene drvene kocke popisali su stručnjaci iz Zavoda za zaštitu spomenika u nameri delimičnog vraćanja autentičnog poda trga, ali po tom pitanju ništa nije urađeno. Tada su pronađeni i ostaci Virtemberške kapije u sastavu Kasarne Karla Aleksandra Virtemberškog, najimpozantnije građevine habzburške Kraljevine Srbije i najistočnijeg primerka baroka na tlu Evrope. Kapija je konzervirana i prelivena asfaltom. PROČITAJTE JOŠ: Dnevnik zabluda: Trg republike Kamena kocka je igrala značajnu ulogu u beogradskoj istoriji. 3. septembra 1939, dva dana nakon Hitlerove invazije na Poljsku i početka rata, oko Kalemegdana je vožena automobilska trka Beogradski Gran-pri. Trkalište je popločano kamenom kockom, koja zbog kašnjenja u radovima nije zalivena asfaltom. Po ovoj kaldrmi, trkači su svoje bolide vozili neverovatnih 200 km na sat, a tada je povređen Herman Lang kada ga je u glavu pogodila kocka izbijena iz nezalivene piste. Pobedu je odneo Tacio Nuvolari ispred Fon Brauhiča i Milera. U senci „preslaganja“ kamenih kocki na Trgu republike, prolazi brutalno asfaltiranje Kalemegdana. Svedoci smo zalivanja asfaltom velikih površina pešačkih staza našeg najznačajnijeg kulturno-istorijskog kompleksa. Sudeći po finalno urađenim spojevima ivičnjaka i kišnih slivnika sa asfaltom, ova lepljiva crna materija neprijatnog mirisa je postala završni sloj pešačkih staza na Kalemegdanu. I dok je asfalt izbačen sa kolovoza kod Trga republike kojim saobraćaju autobusi gradskog prevoza, pešačke površine jedinstvenog zaštićenog spomenika kulture danas se uništavaju asfaltiranjem. Beograd je još jednom pao na ispitu o čuvanju nacionalne kulturne istorije. U razvijenim zemljama odavno je jasno da asfalt i spomenici kulture ne idu zajedno. Zato je tamo upotreba asfalta na spomenicima – zabranjena.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike