DNEVNIK ZABLUDA: Gde je Bojs?

KADA sam pre pune tri godine napisao u “Večernjim novostima” članak o izgubljenim tablama koje je čuveni nemački performer, skulptor i teoretičar umetnosti Jozef Bojs poklonio beogradskom Studentskom kulturnom centru (SKC-u), možda sam i imao nekakvih očekivanja da će moj novinski tekst doprineti porastu interesovanja umetničke javnosti za ovo neprocenjivo delo. Posle protoka vremena, postao sam svestan činjenice da zapravo nikoga nije briga zbog ovog netragom nestalog milionski vrednog umetničkog dela. Štaviše, danas postoje skeptici koji ne veruju da su Bojsove table iz Beograda ikada postojale! Nedavno sam na sajtu njujorškog Muzeja savremene umetnosti (MoMA) pronašao prikaz pod nazivom “Bojsovo predavanje u Beogradu” ilustrovan fotografijama načinjenim tim povodom na „Aprilskim susretima SKC-a“ davne 1974. godine. Na fotografijama je zabeležen Bojsovo predavanje u holu SKC-a tokom kojeg je izradio vredno umetničko delo na osam tabli ukupne veličine 8×2 metra. Po završetku performansa, table su fiksirane protiv propadanja i deponovane na sigurno mesto u SKC-u. Kada sam posle velikog požara u SKC-u sredinom osamdesetih radio rekonstrukciju zgrade, viđao sam Bojsovo delo spakovano na galeriji Velike sale. Danas je neshvatljivo da je ono nestalo i nije mu moguće ući u trag. Nakon mog novinskog teksta, javili su mi se umetnici da potvrde postojanje Bojsovih tabli u prostoru SKC-a više godina nakon njihovog nastanka. Posebnu pažnju privukla mi je internet-poruka poznatog srpskog umetnika u kojoj on ukazuje na mogući trag prema nestalom Bojsu. On vodi do kolekcionara umetnina, Srbina u Njujorku, u čijoj zbirci se navodno nalazi i jedna od Bojsovih tabli. Nagorelu u uglu, nju je ovaj njujorški arhitekta navodno pronašao u nekoj garaži?! Ali, kako je moguće da umetnički rad dužine osam metara dospe u SAD? Pročitajte još – Biti upamćen – nema cenu Svojevremeno sam čuo svedočenje nekadašnjeg zaposlenog radnika SKC-a o davnom događaju kada su iz matične zgrade kolima prevozili “umetničko delo velikih dimenzija”. Budući da nije moglo da stane u gepek, postavili su ga na krov automobila. Pošto su se zaustavili na samo kilometar od polazišta, negde na beogradskom Trgu republike, ustanovili su da je ono nestalo. Nikome među tada prisutnima nije bilo jasno kako je moguće da umetnički predmet izuzetnog gabarita i veličine neprimećeno nestane tokom kratke petominutne vožnje, u automobilskoj vrevi, usred centra grada? Slično pitanje postavljam i ovog puta: Kako je moguće da je nestalo svih osam Bojsovih tabli ogromnih dimenzija i da do danas, nekoliko decenija posle njihovog nestanka, nikome nije jasno šta se dogodilo i gde se one nalaze? Još teže pitanje je: Da li je moguće da današnji, kao i i nekada zaposleni u SKC-u o tome ne znaju baš ništa? Ne preostaje mi drugo, nego da ponovim: Gde su Bojsove table?

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike