Najbrže vesti u Srbiji

Dnevnik zabluda: Betoniranje spomenika kulture

Zaprepašćeni građani koji su reagovali na nedavno asfaltiranje Skadarlije dobili su uveravanja vlasti da će ova čuvena beogradska boemska četvrt ponovo zasijati svojom originalnom kaldrmom. Po njima, asfalt je podloga na koju će biti vraćena “autentična” turska kaldrma?! Na sličan način, beogradski “Monmartr” – Kosančićev venac – vraća svoj izgubljeni sjaj. Pored ova dva, nekoliko starih kulturno-istorijski značajnih objekata i celina u novije vreme dobija nov i neočekivano izmenjeni izgled. Ove arhitektonske transformacije podstiču pitanja koliko savremena tehnološka rešenja i materijali utiču na autentičnost ambijenta i degradiraju karakter istorijskih arhitektonskih objekata i zaštićenih kompleksa? Odnedavno je obnova Golubačkog grada, jedinstvene srednjovekovne tvrđave u Nacionalnom parku “Đerdap” na Dunavu, poprimila neočekivani tok. Suprotno prvobitnom projektu rekonstrukcije i zaštite autorke Marije Jovin, izrađeno je novo rešenje po kojem ovaj zaštićeni istorijski kompleks treba da dobije karakteristike savremenog poslovnog objekta. Jer, u njegovom središtu predviđena je gradnja modernog aneksa sa fasadom u staklu, uz obrazloženje da je za novu namenu potrebno obezbediti više svetla?! Na kulama i bedemima obijene su stare spojnice, čime su uništeni stari izgled, vidljivost faze gradnje, kasnijih popravki i doziđivanja. Još očekujemo da nekom padne na pamet da zidove kula omalteriše i oboji “u skladu sa savremenim trendovima”! PROČITAJTE JOŠ: Dnevnik zabluda: Spomenici i politika Još jedna obimna građevinska rekonstrukcija nedavno je privukla pažnju građana. To su građevinski radovi na zaštiti, restauraciji i prezentaciji česme Mehmed-paše Sokolovića na Beogradskoj tvrđavi, investitora Grada Beograda i finansijera Turske agencije za saradnju i koordinaciju. Radi rekonstrukcije turske česme, bagerima je izvršeno masivno uništavanje kamenih platoa tvrđave, surovo betoniranje velikih površina istorijskog jezgra i njihovo pretvaranje u ulice i prilazne rampe. Iako smo navikli na devastiranje naših spomenika kulture, ovakav obim uništenja odavno nismo imali. Kalemegdanska tvrđava je donedavno bila zaštićena do te mere da je popisan bukvalno svaki kamen na njoj i nikakva intervencija koja bi promenila njen autentičan izgled nije bila dozvoljena. Poražavajuće je da uništenje naših spomenika kulture vrši “elita” arhitektonske struke. Već godinama viđamo primere nestručnog razaranja gradskih istorijskih fasada, nepismene dogradnje srednjovekovnih manastira, čak uvođenje klima-uređaja u srednjovekovne i barokne crkve. Ali ovakvu brutalnost nad našim najznačajnijim spomenicima kulture još nismo videli. Da li to znači da ćemo na Kalemegdanu uskoro imati i asfaltirane parkinge, magacine, ili će na Golupcu možda neki strani investitor doći na ideju da u strukturu spomenika “udene” tržni centar, poput onog u Rajićevoj?

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike