Najbrže vesti u Srbiji

„Divlji“ osvojili Karađorđev grad?

ZAVOD za zaštitu spomenika iz Kragujevca je po nalogu Ministarstva kulture napisao izveštaj o bespravnoj gradnji u okviru prostorne kulturno-istorijske celine „Karađorđeva Topola sa Oplencem“. U tom dokumentu, kako „Novosti“ saznaju, Zavod je ukazao na probleme na terenu koji se odnose na nelegalne radove i neprimerenu namenu objekata suprotno Odluci o proglašenju celine za kulturno dobro, kao i rešenjima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac o zabrani radova. Ministarstvo je, takođe, zatražilo od Republičkog zavoda da pokrene postupak prekategorizacije ovog kulturnog dobra, odnosno utvrđivanja kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Divlja gradnja već mnogo godina narušava izgled „Karađorđevog grada“, a najveći problem predstavljaju radovi u starom jezgru Topole i na Oplencu. Da bi odbranio kulturno i istorijsko dobro, kragujevački Zavod nije davao dozvole za gradnju, ali to nije sprečilo stare i nove vlasnike da rade ono što su naumili. Tako je u naselju Kolebančevo, u zaštićenoj zoni „Oplenac“, iako postoji rešenje građevinske inspekcije o zaustavljanju radova, pre više od decenije „nikla“ radionica za kamione sa poslovnim prostorom. Na samom ulazu u Oplenac, u Aveniji kralja Petra, nelegalno je rušena zgrada, valorizovana kao vredno graditeljsko nasleđe. Pročitajte još – Sloboda je duboko u genima srpskog bića Zavod je, ipak, zaustavio rušenje i podneo tužbu protiv nepoznatih izvršilaca. Ali, na tome se stalo. Bez ikakvog reda, u zaštićenoj zoni umesto suvenirnica otvaraju se restorani, a umesto staračkog doma, bez „papira“ podiže se stambeno-poslovna zgrada. Nelegalno se radi čak i u kompleksu hotela „Oplenac“. Naime, konzorcijum sa kojim je Opština Topola sklopila ugovor o korišćenju hotela, bez ikakvih prethodnih uslova Zavoda otpočeo je radove na dogradnji, rekonstrukciji i adaptaciji sa promenom namene u delu objekta. A, otpočela je i proizvodnja vina, što je u suprotnosti sa uslovima iz odluke o utvrđivanju za kulturno dobro. Iako je Zavod zabranio radove, oni su završeni.Objekat preko puta Karađorđevog grada – Obraćali smo se građevinskoj inspekciji i pisanim i usmenim putem, ali bez ikakvog rezultata – kaže, za „Novosti“, Marko Grković, direktor Zavoda. – Početkom 2017. pismeno smo upozorili Republički zavod za zaštitu spomenika kulture o problemima u Topoli, kako bi se ubrzala procedura proglašenja kulturno-istorijske celine za dobro od izuzetnog značaja.“PROPUSTI“ KOLIKO su validni navodi Zavoda potvrđuje i to da neki od pobrojanih „propusta“ ni golim okom nisu vidljivi, kao što je nametanje optužbe za nekakvu radionicu za popravku kamiona, dakle, nema je – kaže Dragan Jovanović. – A, što se tiče hotela „Oplenac“, tu takođe nema nikakvih propusta. Zakupac je renovirao unutrašnjost, ko može to da mu zabrani, spoljna fasada nije ni taknuta. Kao probleme u starom jezgru Topole, Grković navodi dogradnju objekata bez ikakvih prethodnih uslova Zavoda u cilju kasnijeg ozakonjenja, nepoštovanje uslova Zavoda i projektne dokumentacije, radove na fasadama, izmenu izgleda objekata, postavljanje nadstrešnica na javnom prostoru – najčešće bez prijava radova ili dobijanja dozvola od opštinskih organa. – Inspekcija je samo u nekoliko navrata zaustavila radove, ali objekti nikada nisu vraćeni u prvobitno stanje – tvrdi Grković. Dragan Jovanović, predsednik opštine Topola, međutim, u izjavi za naš list u celosti demantuje navode iz prijave koju je kragujevački Zavod za zaštitu spomenika kulture uputio nadležnom ministarstvu. Izričit je da navodi nemaju nikakvo utemeljenje u činjenicama. Kaže da se sve što je u međuvremenu u Topoli građeno ne kosi sa zakonskim aktima. Naprotiv, sve što je obnovljeno ili podignuto, ima sve potrebne dozvole, neke starije i više od dve decenije. – Naravno, nikome ne bi palo na pamet i niko se ne bi usudio ni da takne, a kamoli naruši Karađorđev kompleks, a što se tiče gradskog jezgra izvan toga, tu mora da se radi i gradi, jer se tu i živi – kaže nam Jovanović. – Ne može se od celoga grada napraviti muzej i nije cela varoš spomenik kulture. Topola mora da diše, da se obnavlja, kao i svako drugo mesto. Jovanović dodaje da je u više navrata nadležnima u Zavodu upravo ovakvu poruku uputio: – Ali, oni očigledno ne odustaju. A, ni mi ne odustajemo da Topola bude ambijent u kome ljudi imaju od čega da žive. Na šta bi to ličilo kada bismo ceo grad zatvorili? Kako to Zavod gleda, otprilike trebalo bi i sve restorane i sve prodavnice pozatvarati. Marko Grković / Dragan Jovanović BEZ POSLEDICA PROBLEM postoji i zbog novog Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je izmenjena procedura za dobijanje građevinskih dozvola i gde nije potrebno izrađivati u svim slučajevima projekte za izvođenje, već samo idejne projekte kojima se ne definišu u dovoljnoj meri materijalizacija i svi detalji, a koji potom utiču na izglede objekata – kaže Marko Grković. – Takođe, prijava radova radi konzervatorskog praćenja u Topoli nikada nije ni postojala. Neadekvatna reakcija nadležnih službi obesmišljava napor službe zaštite, a građanima Topole pokazuje da je moguće izvoditi bilo kakve radove u zaštićenom prostoru bez ikakvih posledica.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike