Božanski glas iznova osvaja

SA malo izuzetaka, svaki bitan pevač u SAD bio je dotaknut njenim genijem – govorio je o Bili Holidej (1915–1959) drugi veliki umetnik svoga doba Frenk Sinatra. Danas, šezdeset godina posle smrti, njena zvezda blista istim sjajem, a taj nezaboravan glas iznova osvaja iz generacije u generaciju. I baš kao što je pisao Donald Klark u biografiji džez dive „Poželeti od meseca“, ona je imala nešto drugačije. Nikada nije pevala u taktu muzike, svedoči Klark, „uvek je kasnila za njim, muzika je bila ispred nje, a ona pevala iza…“ Lepa tamnoputa diva umrla je sa samo 44 godine u bolnici „Metropoliten“ u Harlemu. Iako sasvim iscrpljena, pred samu smrt izjavila je da joj je glas bolji nego ikad. Treba joj verovati, jer nikada nije zavaravala ni sebe ni druge. Rođena je 7. aprila kao Eleonora Haris (kasnije je uzela majčino prezime Fejgan), s malo šanse da odraste u dostojanstvenim uslovima, a kamoli stekne slavu koja će je nadživeti. „Moj otac i majka bili su deca kad su se venčali. On je imao osamnaest, ona šesnaest, a ja tri godine“, ovim rečima počinje knjiga „Lejdi peva bluz“ koju je jedna od najvećih džez pevačica svih vremena napisala u saradnji sa Vilijemom Daftijem. Mnogo godina potom, u filmu sa istim nazivom, njenu sudbinu na filmskom platnu dočaraće Dajana Ros, takođe poznata pevačica (sedamdesetih godina) prošlog veka. Majka je Bili Holidej rodila sa samo trinaest godina. Da bi mogla da plati troškove porođaja, tokom cele trudnoće radila je najteže poslove. Ovakvu žrtvu i ljubav prema nerođenom detetu, ćerka joj nikada neće zaboraviti. Pročitajte još: Hologram Bili Holidej do kraja godine u Njujorku U želji za zaradom, muzikalna devojčica obrela se u noćnom klubu u Harlemu. Pesma koja će je preporučiti za budući poziv nosila je simboličan naslov – „Ja putujem potpuno sama“. Sa samo petnaest godina zapazio ju je poznati kritičar i preporučio impresariju Luisa Armstronga. I dok su njene vršnjakinje još sedele u školskoj klupi, Bili je uveliko pevala po noćnim lokalima i snimala ploče. Prvi je u etar otišao album „Majčin zakoniti sin“ i već na njemu pratili su je poznati umetnici Beni Gudmen, Džek Tigarden i drugi. Ipak, u SAD je vladala još velika diskriminacija, pa kao crnkinja nije smela u pojedinim gradovima da sa ostalim muzičarima ulazi u restorane: kolege su joj sendviče donosile u autobus… I pored izuzetnog dara i lepote, nesigurna u sebe, odušak je potražila u drogi. Lejdi Dej, kako su je zvali obožavaoci, tada se zarekla: „Dok sam uzimala, uzimala sam je! Sada je više ne uzimam, ne treba mi, neću je. I tačka!“ I održala je reč. Često se kaže da je Bili Holidej pevala i razmišljala kao duvački instrument. FILM I PLOČE POSLE Drugog svetskog rata igra u filmu „Nju Orleans“ pored Luisa Armstronga, nastupajući i snimajući s velikanima svoga doba. Smatra se najlepšom i najnadahnutijom pevačicom u istoriji džeza, što je pokazala i njena turneja po Evropi 1954. godine – svuda je dočekivana s oduševljenjem i ovacijama.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike