Boli svaki kadar ustaških zločina: Vodimo vas iza kulisa serije „Dara iz Jasenovca“ (FOTO+VIDEO)

KROZ široku kapiju opasanu bodljikavom žicom, iznad koje stoji veliki natpis RADNA SLUŽBA USTAŠKE ODBRANE SABIRNI LOGOR BR. III, u pratnji naoružanih ustaških vojnika prolazi kolona od nekoliko stotina iznemoglih, povređenih, zastrašenih i uplakanih ljudi, zanemelih od straha. Među njima je najviše žena i dece iz potkozarskih sela, svaki njihov pokret prati se sa brojnih osmatračnica iz kojih vire puškomitraljezi, a tu su i zatvoreni vagoni kroz koje teško dopire vazduh, kojima su ovi stradalnici dopremljeni u Jasenovac. Iz tih ljudi ne dopire nikakav glas, njihov muk i tišina toliko su teški da zatamnjuju jutarnje oktobarsko sunce, i čine da se kroz vazduh probijaju gotovo fizički bol i krik… Ovaj zastrašujući prizor zatekli smo i osetili na snimanju istorijske drame „Dara iz Jasenovca“, po scenariju Nataše Drakulić, u režiji Predraga Gage Antonijevića, koje je 4. oktobra započelo u selu Kolut, dvadesetak kilometara od Sombora. Jer, koliko god u čoveku postoji racionalna ograda da prisustvuje filmskim scenama, nju ipak nadvladava duboka i istinita emocija da se ta tragedija srpskog naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj zaista dogodila, i da je istorija zabeležila monstruozno stradanje više od 70.000 dece, najviše srpske, u ustaškim logorima Jasenovac, Gradina, Stara Gradiška… Logore za decu, koje su ustaše podigle tokom Drugog svetskog rata, svetska civilizacija ne pamti do današnjih dana, i zato od tog zločina bez presedana naviru suze, čak i kada znate da se pred vašim očima odvija jedna filmska priča. Pročitajte još – Gideon Grajf: Jasenovac je daleko brutalniji od Aušvica U tom impresivnom i strašnom ambijentu smrti, na scenografskom lokalitetu od gotovo 40.000 metara kvadratnih, snima se tragična sudbina glavne junakinje ovog filma, devetogodišnje Dare Ilić, koja je sa majkom, bratom i sestrom stigla u Jasenovac. Kroz tu dramu o jednoj osobi, Antonijević iz istorijske tame na filmskom platnu, prvi put u srpskoj kinematografiji, osvetljava stravične ustaške zločine nad srpskom decom, jezivu strukturu ubijanja u logorima, koji su uticali ne samo na živote tih pojedinaca i njihovih porodica, nego i na čitavu našu nacionalnu zajednicu u koju se ovo stradanje negde uvuklo kao genetski kod.Antonijević u razgovoru sa Markom Janketićem koji igra ozloglašenog Maksa Luburića – Veoma sam zadovoljan početkom snimanja – kaže Antonijević za „Novosti“. – Glumci su se izvanredno pokazali, naročito deca iz okoline Dubice i Prijedora, koja su fenomena`lna i koja igraju glavne uloge. Na njima je i film, tako da mislim da smo dobro krenuli. Ovo je težak projekat, u njemu je i više od sedam stotina statista, asistent režije Bojan Pivaš je još pre dva meseca obišao sva somborska sela, išao je od lica do lica, i pažljivo odabrao da statisti budu ono što treba da budu. Na ovoj lokaciji gde snimamo logor Jasenovac bićemo još nekoliko nedelja. Onda odlazimo u selo Jasenovo kod Bele Crkve, tu ćemo snimati Staru Gradišku, zapravo jedan od logora u njenom okviru, zato što je ona bila tvrđava zatvor, koji više ne postoji. Taj logor zovemo Mlin, da ne bismo pravili nešto što ne može da se napravi – objašnjava Antonijević, ističući da je film „Dara iz Jasenovca“ odavno planirao sa scenaristkinjom Natašom Drakulić, još pre njihove istorijske sage „Zaspanka za vojnike“. – Srbija već sedamdeset pet godina čeka film o Jasenovcu, to se poklopilo sa našim namerama da ga snimimo, što bez pomoći države ne bismo mogli da realizujemo, i hvala joj na tome – istakao je jedan od naših najuspešnijih reditelja.Glavnu junakinju igra Biljana Čekić „Novosti“ su imale privilegiju da vide i deo potresnog montiranog materijala koji je do sada snimljen, a prema rečima Nataše Drakulić, od početka snimanja se gotovo svaki dan manje-više radi na scenariju. – Dolaze neke nove ideje, koje inicira reditelj, a ovo je sam početak i čeka nas još teških dana snimanja. Ako sve bude kao do sada, bićemo srećni. Snimaćemo do kraja godine, što zavisi od mnogo faktora, vremena, zdravlja, brojnih okolnosti, imamo mnogo dece u ekipi i ne treba imati prevelika očekivanja, nego jednostavno ići dan po dan snimanja. Ta deca su sjajna, i mnogo se radi sa njima, ali, to su deca nekih drugih „dimenzija“, koja odrastaju bez mobilnih telefona, u seoskim sredinama, vaspitana, lepo usmeravana, čistih duša, zdravog razmišljanja, potpuno su otkrovenje za sve nas – kaže poznata scenaristkinja, ističući da je Jasenovac prevelika tema, ali da nije očekivala da će biti toliko emotivno teška kada počne da se realizuje, jer i oni sami reaguju suzama na neke scene koje snimaju, pošto deo glumačke ekipe, kao i ona lično, ovo stradanje nose u sebi kao porodično nasleđe. U liku glavne junakinje Dare već impresionira Biljana Čekić, učenica sedmog razreda Osnovne škole „Vuk Stefanović Karadžić“, koja je iazbrana na kastingu. – Zanimljivo mi je ovde, i malo naporno, imala sam tremu na početku i plašila sam se, ali se sada dobro osećam i srećna sam, svi su jako dobri prema meni. Trudim se da razumem priču o Dari koju igram i deci koju su ubijali, a to mi je mnogo tužno. Moja prabaka je bila u Jasenovcu, ali je uspela da preživi, o tome su mi roditelji pričali – kaže Biljana, koja veliku podršku dobija i od svojih drugoiva i drugarica iz škole.U velikoj glumačkoj ekipi glavne likove igraju i Marko Janketić, u ulozi ozloglašenog Maksa Luburića, Anja Stanić Ilić, Nikolina Friganov, Sandra Ljubojević, Igor Đorđević, Alisa Radaković, Bogdan Bogdanović… AMBIJENT SMRTI Zastrašujući ambijent smrti u kojem se odvija snimanje „Dare iz Jasenovca“ delo je našeg Gorana Joksimovića. – Ovaj dekor je podignut na napuštenom prostoru stare ciglane, tu imamo nekoliko objekata koje smo konstruisali, ne bukvalno, u dokumentarnom smislu, nego sa nekim zajedničkim tačkama koje su se pojavljivale u originalnom logoru Jasenovac, i dva glavna punkta su ciglana i Tvornica alata. Prugu, koja je postojala u pravcu prema Bačkom Bregu, u potpunosti smo rekonstruisali u dužini od oko četiri stotine metara. Lokomotivu i vagone smo dovezli specijalnim transportom, šleperima i kamionima, a utovarivali i istovarivali velikim građevinskim dizalicama od šezdesetak tona nosivosti – kaže Joksimović, koji je na ovoj scenografiji radio sedam nedelja.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike