Željko Jović: Inflacija ove i naredne godine oko dva odsto

Inflacija je u proteklih šest godina bila niska i stabilna i iznosila je oko dva odsto, što očekujemo i u ovoj i u narednoj godini, rekao je danas viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović.

„U 2019. godini u Srbiji su nastvaljena povoljna makroekonomska kretanja, inflacija je niska i stablna, očuvane su makroekonomska i finansijska stabilnost, troškovi finansiranja su ostali niski što je povećalo ekonomsku i investicionu aktivnost“, kazao je Jović na predstavljanju izveštaja o inflaciji u NBS.

Prema njegovim rečima na održiv način je rešeno pitanje nasleđenih problčematičnih kredita čiji je nivo smanjen za više od 70 odsto u poslednje četiri godine, a njihovo učešće u ukupnim kreditima svedeno na 5,2 procenta.

„Kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu danas su dva puta niže, a privredi tri puta niže nego što su bile maja 2013. godine kada smo započeli ciklus ublažavanja monetarne politike“, rekao je Jović.

On je ukazao da su takve kamate doprinele rastu investicija koje su jedan od ključnih pokretača privrednog rasta i u ovoj godini.

„Nastavljena su pozitivna fiskalna kretanja, uz suficit od 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvoj polovini ove godine, što je odraz uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije i pune koordinacije monetarne i fiskalne politike“, kazao je Jović.

On je istakao da je sve to postignuto uprkos nepovoljnom delovanju faktora iz okruženja, pre svega usporavanja globalnog privrednog rasta, zbog najave dodatnih protekcionističkih mera i zaoštravanja geopolitičkih tenzija.

Jović je kazao da će NBS nastaviti da pažljivo prati i analizira kretanje na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i kako utiču na ekonomska kretanja u Srbiji.

„Kao i do sada monetarna politika biće predvidiva i dosledna u ostvarivanju niske i stabilne inflacije u srednjem roku“, kazao je on.

Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević kazao je da nasuprot neizvesnosti u međunarodnom okruženju, domaće makroekonomsku uslove za sprovođenje monetarne politike karakteriše zadržavanje povoljnih trendova.

„Znatan rast kapitalnih izdataka države, rast plata u javnom sektoru i penzija predstavlja izvore finansiranja investicija i potrošnje, ali ne u meri u kojoj bi to izazvalo veće inflatorne pritiske i prekinulo opadajuću putanju učešća javnog duga u BDP, koji je smanjen na 51,4 odsto krajem juna“, kazao je on.

Dodao je da je istovremeno smanjen i valutni rizik i rizik refinansiranja, jer je učešće dinarskog dela javnog duga povećano na 27 procenata, a dolarskog smanjeno na 22 odsto, zahvaljujući prevremenoj otplati dela duga po osnovu evroobveznica koje dospevaju na napaltu u naredne dve godine.

Jakovljević je naveo da strane direktne investicije, sa učešćem od devet odsto u BDP u prvoj polovini godine, nastavljaju da pokrivaju deficit tekućeg računa, koji je i dalje pod uticajem rasta investicija i slabije eksterne tražnje.

„Na nivou godine procenjujemo da će ušešće deficita tekućeg računa platnog bilansa u BDP biti slično prošlogodišnjem, dok u srednjum roku očekujemo njegovo dalje smanjenje“, rekao je on i dodao da će tekući deficit u narednim godinama biti više nego pokriven stranim direktnim investicijama.

On je ponovio da je NBS zadržala prognozu rasta BDP za 2019. godinu na nivou od 3,5 odsto i da očekuju da će ona biti vođena domaćom tražnjom, „čiji je pozitivan doprinos veći zbog bržeg rasta investicija i finalne potrošnje od početka godine“.

Jakovljević je rekao i da se inflacija i tokom ove godine kreće u granicama cilja od tri odsto, plus-minus 1,5 procenata.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike