Za proizvodnju gume nema krize

PRERAĐIVAČKA industrija je lane uvećala proizvodnju za šest odsto. Među segmentima koji su upisali još bolji rezultat su hemijska industrija, sa rastom od 16,5 odsto, ali i proizvodnja gume i plastike sa skokom od 13,1 odsto. Sektor gume i plastike je raznovrstan, predvodi ga nekoliko gumarskih giganata i stotine malih i srednjih firmi. Plastikom se bave 2.054 privredna društava, dok su 362 preduzeća u sektoru gume. Velika preduzeća su ta koja su poslednjih godina diktirala rast, a male i srednje kompanije su u velikoj meri ispratile napredak velikih.PROČITAJTE JOŠ – Od guma pola milijarde evra – Sektor gume i plastike je sektor sa visokim razvojnim potencijalom – kaže Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala. – Prepoznat je kao sektor sa velikim značajem za celokupnu privredu, naročito ukoliko se u vidu ima veliki broj malih i srednjih preduzeća, kao i rastući izvoz sektora u prethodnim godinama. Sektor gume i plastike je deo prerađivačke industrije, koji u svojim proizvodnim pogonima koristi različite tehnologije proizvodnje gotovih proizvoda i poluproizvoda za druge delatnosti, a čija je zajednička karakteristika sirovina dobijena od nafte – kaučuk i polimer. Sektor obuhvata gumarsku industriju i industriju plastike. PROČITAJTE JOŠ – Rast industrijske proizvodnje i skok izvoza iz Srbije PLASTIKA U proizvodnji i preradi plastike sirovine se mogu nabaviti na domaćem tržištu – u „Petrohemiji“ Pančevo i u „Hipolu“ u Odžacima. Domaća sirovina, međutim, ne može da zadovolji celokupnu tražnju. Najveći deo plastičnih masa se, ipak, uvozi. I mašine za proizvodnju stižu iz uvoza, uglavnom iz Nemačke i Italije, a sve češće i iz Kine. Alati se, s druge strane, nabavljaju na domaćem tržištu ili proizvode u sopstvenoj režiji. – Oko 40 odsto plastičnih proizvoda se izvozi, dok se oko 60 odsto distribuira na domaće tržište – objašnjava Stevanović. – Treba napomenuti da je reciklaža plastičnih proizvoda u Srbiji na niskom nivou, svega oko 15 odsto se reciklira. U Evropskoj uniji se godišnje u proseku reciklira 26 odsto plastičnih proizvoda.Shutterstock GUMA I PROIZVOĐAČI gume mahom uvoze i sirovinu i mašine. Proizvodnja proizvoda od gume je sektor koji beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni – više gotovih proizvoda izvezemo nego što uvozimo sirovine. Od ukupnog broja otpadnih guma, 70 odsto se reciklira, a 30 odsto se koristi u energetske svrhe. – Sektor gume i plastike se uspešno oporavio od krize i danas je vrlo značajan za srpsku privredu – kaže Dragan Stevanović. – Industrija gume i plastike doprinosi bruto domaćem proizvodu Srbije sa 1,2 odsto. Sektor je uspeo da održi i uveća broj zaposlenih. Prema poslednjem objavljenom podatku, broj zaposlenih u ovom sektoru je 26.248, što je za 15 odsto više nego u 2016. godini. PROČITAJTE JOŠ – U Kruševcu ponovo prave gume Zarade zaposlenih su iznad republičkog proseka i iznose u proseku za sektor gume i plastike 53.752 dinara neto. Osim po rastu poslovnih performansi, sektor je jedan od retkih u privredi Srbije koji se istakao i zapošljavanjem i uvećanjem zarade, ali ne nauštrb produktivnosti. Ona je nastavila da raste. Sektor je rastao brže od ostatka prerađivačke industrije i privrede, ali i od većine svojih rivala u Evropskoj uniji. Poslovni prihodi i vrednost proizvodnje uvećani su u postkriznom periodu za više od 70 odsto. Sektor je na godišnjem nivou uvećavao svoj promet za više od devet odsto.Pixabay RIVALI SAMO pet zemalja u EU je imalo rast brži od Srbije – Rumunija, Bugarska, Slovačka, Poljska i Litvanija. Te zemlje će, uključujući i Mađarsku i Češku, u budućnosti biti glavni rivali Srbije na evropskom tržištu. Preduzeća sektora gume i plastike relativno su profitabilna. Na jedan generisani dinar prihoda ostvare 0,15 para dobiti pre oporezivanja i troškova kamata i amortizacije. PROČITAJTE JOŠ – Srpska šara za svet U Srbiji podela sektora na velike firme i mala i srednja preduzeća i preduzetnike približno odslikava i podelu prema vlasničkoj strukturi i donekle delatnosti. Velike i srednje firme su mahom u stranom vlasništvu, a najveći deo aktivnosti velikih kompanija kreira sektor proizvodnje guma za vozila. – Tranzicija i promene koje su nastupile 2000. godine su transformisale ovaj sektor. Oni najveći, pre svega u proizvodnji guma za vozila, privatizovani su inostranim kapitalom, postojeći mali i srednji su se konsolidovali, a novi mali su nastajali kao privatna domaća vlasništva iskusnih obučenih radnika – dodaje Dragan Stevanović. – Tokom procesa tranzicije, kompanije koje se bave proizvodnjom gumenih i plastičnih proizvoda bile su predmet privatizacije. S druge strane, proces tranzicije kod proizvođača plastičnih proizvoda nošen je stvaranjem malih firmi, koje su otvarali radnici sa stečenim prethodnim iskustvom u velikim industrijskim kompleksima. Sektor se razvio okrećući se ka stranim tržištima i uvećavajući neto izvoz, što je i dalje razvojni potencijal.Pixabay IZVOZ Izvoz proizvoda od gume i plastike rastao je brže od ukupnog izvoza Srbije. Plasman u inostranstvo ovih sektora godišnje je rastao 15 odsto, dok je rezultat čitave privrede rast od 12 odsto. – Rast izvoza gume za vozila potpuno je objašnjen ulaskom dva giganta, koja su u već postojeće proizvodne kapacitete donela sopstvenue, poboljšanu tehnologiju, koja stvara proizvode visoke dodate vrednosti i targetira kupce višeg cenovnog ranga u zemljama Evrope – objašnjava Stevanović. – Ambalaža od plastike imala je najdinamičniji rast od čak 25 odsto godišnje. Ukupan izvoz sektora gume i plastike u 2017. godini je 1,25 milijardi evra. Guma i plastika su sektori koji beleže suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, iako su visoko uvozno orijentisani zbog uvoza sirovina. I pored uvoza sirovina ovaj sektor ima veći izvoz nego uvoz, što ovu granu industrije čini konkurentnom. Suficit kod prerađivača plastike je 20,5 miliona evra, a u gumarskoj industriji čak 475,5 miliona evra. Skoro svaka druga firma je izvoznik, a skoro svaka treća ostvaruje neto suficit u svojoj međunarodnoj trgovini. Industrija pneumatika plasman svoje robe ostvaruje za tržišta Francuske i Velike Britanije. Plastični proizvodi plasiraju se u 80 različitih zemalja. To je rezultat, ističe Stevanović, znanja, tradicije, geopolitičke pozicije i strukture privrede. – Uvoz u okviru ove delatnosti obiluje i jeftinim poluproizvodima od plastike koje dolaze iz Kine – ističe Stevanović. – Proizvođači plastične ambalaže tek svaki četvrti dinar crpe sa međunarodnog tržišta, ali kao značajnog kupca zadržali su dobro razvijenu prehrambenu industriju Srbije. Jedino je plastika za građevinarstvo izgubila znatan deo inostranog tržišta. Od ukupno 30 grupa proizvoda koje je sektor izvozio, u čak 21 je poboljšana konkurentnost.Pixabay ŠANSE ZAHVALjUJUĆI povoljnoj geografskoj poziciji i potpisanim trgovinskim sporazumima, privreda Srbije ima priliku za razvoj i na istoku i na zapadu i trenutno ima slobodan pristup tržištu od više od milijardu potrošača. Pet najvećih ekonomija EU – Nemačka, Francuska, Italija, Velika Britanija i Španija, ujedno su i najveći potrošači i proizvođači proizvoda od plastike. Iako njihova tražnja za plastikom raste iz godine u godinu, proizvodnja u tim zemljama ne prati trend potrošača. – U sektoru gume i plastike, izvoz je put uspeha – siguran je Stevanović. – Stoga, pitanje nije šta treba da bude strategija rasta, već kako što više malih i srednjih preduzeća okrenuti ka izvozu, a zatim im pomoći da tamo opstanu. Poslovanjem na stranom tržištu, prosečna preduzeća će rasti drastično brže, zapošljavati više ljudi, donositi više profita i na kraju krajeva biti održivija. Proizvodnja za specifičnu industriju i poznatog kupca-firmu je razvojna šansa sektora jer su kupci zahtevni i često menjaju zahteve i u tom prilagođavanju kupcima je istinska šansa za fleksibilna mala i srednja preduzeća. Ti poznati kupci su mahom koncentrisani u pet prerađivačkih sektora koji u najvećoj meri koriste proizvode gume i plastike i determinišu njihov rast. Prehrambena industrije je prvi kupac. Očekuje se rast i farmaceutske industrije, a trenutna pokrivenost je na relativno niskom nivou. Ta dva sektora upravo otkrivaju tražnju za proizvodom koji je i jedna od najvećih šansi srpskog sektora plastike – ambalaže. – Kvalitet proizvoda je faktor koji znatno utiče na razvoj nekog sektora i ne smemo ga zanemariti. Bez određenog propisanog nivoa kvaliteta, firma ne može ni da se bori u konkurentskoj utakmici – tvrdi Stevanović. – Cenovna konkurentnost je trenutno ključna prednost Srbije. Nosioci konkurentnosti u dugom roku ne mogu i ne treba da budu niska cena radne snage i niski troškovi električne energije. Inovacija je jedan dugoročni ključ konkurentnosti. Što manja cena i što viši kvalitet se sve više podrazumevaju, dok je inovacija ono što u sve većoj meri razdvaja proizvode jedne od drugih. S obzirom na visoko učešće transportnih troškova u kalkulaciji cene finalnog proizvoda, blizina tržišta utiče na konkurentnost i tu Srbija ima prednost u geografskom položaju.Pixabay ADUTI KONKURENTNOSTI CENA, dostupnost i kvalitet radne snage, energenata i transporta su ključni faktor konkurentnosti među ulaznim stavkama u industriji gume i plastike. Srbija ima niže troškove radne snage i energenata, uporedive troškove transporta, što joj omogućava da bude pri samom vrhu evropske lestvice produktivnosti. – Ukupna proizvodnja Srbije je, ipak, niska. Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija i Slovačka su apsolutni lideri, i postavlja se pitanje u kojoj meri su ključni inputi dostupni i dovoljno kvalitetni za potencijalni uvećani obim proizvodnje – smatra Dragan Stevanović. – Stoga, dostupnost i kvalitet radne snage, a zatim i električne energije, predstavljaju ključne vertikalne faktore koje treba tangirati kako bi došlo do rasta proizvodnje i konkurentnosti u sektoru.Pixabay NISKE CENE SRPSKE firme mogu da budu cenovno konurentnije od rivala iz okruženja s obzirom na to: – da je jedinična uvozna cena granulata u Srbiji niža nego kod većine nečlanica EU konkurenata; – da su troškovi radne snage u Srbiji u sektoru gume i plastike među najnižima u Evropi, što je osetna prednost srpskih proizvođača; – da su troškovi električne energije za industriju među najnižima u Evropi.Pixabay CIRKULARNA EKONOMIJA KROZ uspostavljanje cirkularne ekonomije, guma i plastika se mogu i nakon upotrebe koristila kao resurs za sopstvenu proizvodnju i proizvodnju u drugim delatnostima. Uspostavljanjem cirkularne ekonomije, koja je produžena ruka sektora, zaokružio bi se proces proizvodnje, povećala zaštita životne sredine i direktno bi se smanjila uvozna zavisnost od sirovina. Srbija bi ovaj period, obeležen brzim rastom i probojem na strana tržišta, na bazi niske početne osnove, jeftinije radne snage i cene struje, trebalo da iskoristi za paralelna ulaganja u tehnologiju i inovacije koje bi same proizvode učinila konkurentnijim.Pixabay NAJVEĆI PROBLEMI GLAVNI izazovi sektora gume i plastike – Nelojalna konkurencija, firme koje posluju u sivoj zoni. Poslovanjem u sivoj zoni, neprijavljivanjem radnika i izbegavanjem plaćanja poreza direktno se stvara nefer tržišna utakmica. Te kompanije su troškovno i cenovno konkurentnije; – Neadekvatna infrastruktura, pre svega energetska, i nedostatak podrške razvoju biznisa; – Zastarela tehnologija i niske investicije; – Nedovoljno dostupna i obučena radna snaga; – Nedovoljna povezanost i vidljivost firmi.Dragan Stevanović STIŽU INVESTICIJE SA SVIH MERIDIJANA DIREKTNE strane investicije u ovaj sektor su u 2017. godini bile na zavidnom nivou. Prema poslednjim objavljenim podacima za prva tri kvartala u sektor gume i plastike uloženo je 73,1 milion evra. – Primer jedne od najuspešnijih privatizacija u državi je privatizacija kompanije „Tigar“, koji je u vlasništvu „Mišlena“, i koji generiše oko 50 odsto prihoda u proizvodnji gume – kaže Dragan Stevanović. – „Tigar tajers“ se može označiti kao jedan od uspešnijih primera privatizacije, jer je firma okrenuta ka izvozu, više od 300 miliona evra i uvećala je broj zaposlenih. Trenutno ih je 3.500. Strane direktne investicije u komponente od gume i plastike – „Mišlen“, „Kuper tajers“, „Mitas“, „Kuper standard“, „Sigit“, „Mekaplast“, „AD Plastik“, „Kontitek“, „Teklas“, „Hačinson“, „Konfecioni Andrea“, „Norma grup“, „Kolektor“, „Manjeti Mareli“. Strane direktne investicije u ostale komponente i delove – „Promo Magneto“, PMC, „Magna“, „Bauerhin“, „Džonson kontrols“, „Aunde“…

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike