Vrtoglavi porast izvoza IT usluga

Iz godine u godinu ubrzano raste izvoz softvera i informaciono telekomunikacionih usluga. Za poslednjih deset godina uvećan je šest puta. Pri tom, prošle godine u razmeni s inostranstvom IT sektor je imao suficit veći od pola milijarde evra.

"To je danas najvažniji sektor ekonomije, bez informatike, bez interneta, nema poslovanja ni u jednoj oblasti privrede. Ako bi internet stao samo sat vremena u svetu, svet ne bi mogao da funkcioniše", kaže dr Božidar Radenković, redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka.

Informatički stručnjaci školuju se u Srbiji na 50 fakulteta i visokih škola. Prošle godine je diplomiralo oko četiri hiljade IT stručnjaka i za sve ima posla.

Tamara Naumović ima 24 godine i godinu dana staža u softverskoj industriji, ali se ipak opredelila za nauku.

"Mladi apsolutno imaju mogućnost da ostanu ovde u Srbiji bez bilo kakvog primoravanja da idu u inostranstvo da bi se bavili IT-jem. Mladi mogu da rade i od kuće i za kompanije koje su u Srbiji, ili za kompanije koje su u inostranstvu. To se zove fri lensing, gde vi imate ponudu od kompanije da se u udobnosti svog doma bavite onim što volite i za to budete podjednako plaćeni kao i kad biste radili od devet do pet u nekoj kancelariji", navodi Tamara Naumović, dipl. inženjer informacionih nauka.

Za strance radi 20 hiljada, a za domaće kompanije pet hiljada IT stručnjaka. Plate su im u proseku između hiljadu i dve hiljade evra mesečno.

"Osim novca koji mislim da nije u ovom trenutku ključan, sve ostale uslove pružamo kao zapadne kompanije i to se vidi u rezultatima. Ta fluktuacija zaposlenih je značajan faktor jer pokazuje koliko ljudi ima potrebu da ode iz zemlje. Mi smo zadnje dve godine sa 18 sveli na 8 posto, što je izuzetan rezultat čak i za strane kompanije", kaže Miodrag Mitrović, direktor Divizije tehnološka rešenja SAGA.

Informacionim tehnologijama bavi se dve hiljade kompanija u Srbiji.

"Nekoliko svetskih kompanija ima razvojne centre upravo u Srbiji ne samo u Beogradu, i u drugim gradovima u Srbiji… I to je još jedna prednost što ne mora da bude koncentracija samo u Beogradu, već i u drugim gradovima Novom Sadu, Subotici, Nišu, Leskovcu, gde se nalaze razvojni timovi koji razvijaju najnovije proizvode po najnovijoj tehnologiji i uspešno ih plasiraju, bilo da su sami izvoznici ili da rade za nekog drugog", navodi internet konsultant Vojislav Rodić.

Procena je da će već sledeće godine izvoz softvera premašiti četiri odsto bruto društvenog proizvoda Srbije.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike