Večiti dug u stečaju

SAMO četiri banke u stečaju – na ime neplaćenih dažbina, državi duguju čak 95 milijardi dinara, što je 802 miliona evra. Listu predvodi Beobanka, sa 32 milijarde dinara duga. Sledi Invest banka, sa 24 milijarde dinara, pa potom Astra banka, sa dugom od 21 milijarde dinara, i Beogradska banka, sa 17 milijardi dinara duga. Svi ostali dužnici na ovoj listi, uključujući tajkunske firme, nekadašnje gigante – žrtve neuspelih privatizacija, i druge banke u stečaju, pojedinačno duguju ispod 10 milijardi dinara. Beobanka je jedna od četiri velike državne banke nad kojima je stečaj pokrenut 2002, početkom velike reforme bankarstva. Tada su na tržište Srbije ušle strane banke, ugašena je Služba platnog prometa – nekadašnja SDK, a promet je prešao na banke. Iako u stečaju, ova banka je, prema poslednjem dostupnom završnom računu, poslovala sa dobitkom, i to od tri milijarde dinara. Istovremeno, samo dug prema poreznicima, za poslednjih pet i po godina, porastao je za čak 5,8 milijardi dinara. – Reč je o porezu na imovinu koju ima banka i koji se godinama uvećava – objašnjava, za „Novosti“, jedan iskusni stečajni upravnik. – Na to je dodat i porez na imovinu koju je banka preuzela, a na kojoj je dug postojao još iz ranijeg perioda. Najvećim delom dug za poreze nastao je od otvaranja stečaja, pa osim poreza na imovinu, tu treba uračunati i PDV, porez na promet usluga, porez na prenos apsolutnih prava…NEKADAŠNjI GIGANTI NA listi velikih poreskih dužnika u stečaju su i propali giganti i fime koje nisu uspele da se privatizuju: „14. oktobar“ (4,2 milijarde dinara duga), „Jagodinska pivara“ (4,12 milijardi), IMR (3,5 milijardi), IMT (2,8 milijardi), „Želvoz“ (2,6 milijardi), BIP (1,3 milijarde dinara), ali i „PzP Beograd“, „Boreli“, Industrija stakla Pančevo, Vršačka pivara, „Goša šinska vozila“, „MIN Vagonka“, „1. maj“, „Prokupac, „Prva petoletka“, „Srbolek“, „Azotara“, „PzP Niš“… Agencija za osiguranje depozita, kao zvaničan stečajni upravnik banaka, nije se oglašavala ovim povodom. Odgovore na pitanja odakle bankama ovoliki dugovi na ime neplaćenih poreza, da li je išta u međuvremeno namireno, i zašto stečajni postupci traju i po 15 godina – nismo dobili. PROČITAJTE I:Dugove bi prebijali i država i preduzeća Ništa bolja situacija nije ni među preduzećima. Prvi na listi je „Sartid“, -„Železara Smederevo“ – „Ju-Es stil“, koji je svojevremeno bio pošteđen. Te 2003. procenjivalo se da smederevski gigant poveriocima duguje i pola milijarde dolara. Sve je to država „elegantno“ spakovala u stečaj. Samo prema poreznicima, dug iz godine u godinu raste i sada iznosi 7,3 milijarde dinara. Međutim, prema zvaničnoj evidenciji ALSU, u stečaju je samo „Sartid stan plan“, firma u stoprocentnom vlasništvu „Železare“. Na listi dužnika u stečaju nisu samo nekadašnje državne firme koje je pregazila tranzicija, već i tajkuni koji su patentirali recept „kupi jeftino iz privatizacije, izvuci imovinu, okoristi se, oteraj u stečaj, pa otvori novu firmu“. Na taj način uspeli su da nagomilaju ogromne dugove na ime neplaćenih poreza. Stručnjaci upozoravaju da ne treba olako donositi zaključke, jer je pitanje u kom momentu su oni postali neplatiše. U ekspanziji – ili kada su ih stigli problemi. – Da bi se odgovorilo na to pitanje, trebalo bi videti da li su njihove neizmirene poreske obaveze nastale u periodu dok su ta preduzeća „dobro“ poslovala ili u periodu kada su njihovi problemi postali javno vidljivi – objašnjava ekonomista Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakultetu u Beogradu. – Pretpostavljam da je najveći deo neizmirenih poreskih obaveza navedenih preduzeća nastao u periodu kada su se ona suočila s velikim problemima u poslovanju, kao što su nemogućnost vraćanja kredita, nemogućnost plaćanja obaveza prema dobavljačima i radnicima i i slično. Neizmirene obaveze su deo širih problema s kojima se navedena preduzeća suočavaju. PROČITAJTE I: Kroz Makedoniju prema Egeju kompletan auto-put Da bi se u budućnosti sprečilo ponavljanje ovakvih problema, prema Arsićevom mišljenju, neophodno je da država, ali i drugi poverioci, pokrenu stečaj preduzeća u ranoj fazi, jer su tada veće šanse da se očuva biznis preduzeća njegovim restrukturiranjam ili promenom vlasnika, kao i da poverioci naplate svoja potraživanja. – Pravovremeno pokretanje prinudne naplate i stečaja podrazumeva da se ukloni uticaj partijskih i raznih neformalnih struktura na Poresku upravu, kao i da se suzbije korupcija u samoj upravi – zaključuje Milojko Arsić. REORGANIZACIJA NA listi dužnika u stečaju nalazi se i 50 firmi u statusu reorganizacije. Među njima su one koje se reorganizuju iz stečaja, kao i one koje su izbegle stečaj kroz UPPR Listu predvodi „Korporacija fabrika automobila Priboj“ (tri milijarde dinara duga). Slede „Trajal“ (2,99 milijarde dinara), Industrija kablova Jagodina (1,6 milijardi), Preduzeće za vodne puteve „Ivan Milutinović PIM“ (1,05 milijardi). Ostali imaju ispod milijardu poreskog duga. Među firmama u statusu reorganizacije nalazi se i Kompanija „Novosti“, u pripremi za UPPR, sa dugom od 333,4 miliona dinara. (SUTRA – IMA LI REŠENjA?)

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike