Termoelektrane, obnovljivi izvori ili nuklearke – kako obezbediti dovoljno energenata

Prvi novi proizvodni kapacitet je pančevačka gasna elektrana, koju grade Rusi: u pogonu će biti već ove godine i davaće i struju i toplotnu energiju.

Iz EPS-a poručuju da su posle velikog kašnjenja ubrzali radove na izgradnji Kostolca 3, snage 350 megavata.

Biće pušten u rad, kažu, iduće godine. To je prvi novi blok za proizvodnju struje izgrađen u proteklih 30 godina u sistemu Elektroprivrede.

"Treba da proizvede gotovo 2,5 teravat časova električne energije na godišnjem nivou. Pokriće pet do šest odsto konzuma naše elektroenergetske potrošnje struje", kaže Željko Lazović, rukovodilac investicionih projekata u EPS-u.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike kaže da 2022. godine mora da se završe projektno-tehničke dokumentacije za velike hidroelektrane: Đerdap 3 i Bistrica.

"Zajedno pričamo o investiciji koja je gotovo preko dve milijarde evra i koja svakako može da obezbedi sigurnost sistema", ističe Mihajlovićeva.

U narednih nekoliko godina najavljeni su dodatni megavat-sati struje iz novih vetroparkova i velikih solarnih elektrana u Kikindi, Vranju i Subotici.

Iako se zemlja oslanja na termoelektrane, stručnjaci ocenjuju da se strateški mora okretati čistoj energiji.

"To je poenta. Vidim u javnosti, pa i u stručnoj, razmišljanja na temu da li obnovljivi imaju šansu i sa ovakvom energetskom krizom. Ove okolnosti će pospešiti da imamo izgrađene obnovljive i da imamo čemu da težimo. Neuporedivo bismo lakše savladavali teškoće koje imamo", navodi prof. dr Nikola Rajaković, predsednik "Saveza energetičara Srbije".

Više gasa i nuklearna energija 

A da bi prevazišli te krizne energetske situacije, neosporno, treba nam više gasa. Sa Balkanskim tokom, od prošle godine, obezbeđen je alternativni pravac snabdevanja ruskim gasom.

Nadležni obećavaju da će i gradnja gasnog interkonektora sa Bugaskom početi ove godine.

"Ne samo Niš-Dimitrovgrad za šta je sve završeno i ugovor potpisan, ali mislim da je jednako važna izgradnja novog podzemnog skladišta gasa kao i dalji razgovori oko proširenja banatskog dvora", kaže ministarka Zorana Mihajlović.

U budućnosti, zemlja bi mogla da računa i na nuklernu energiju.

Iako je na snazi moratorijum o zabrani njihove gradnje, nadležni najavljuju javnu raspravu o gradnji modernih, takozvanih "modularnih nuklernih elektrana" ili kupovini udela u nekoj nuklarki u zemljama okruženja.

(Radio-televizija Srbije)

Пошаљи коментар
Најновије из рубрике