Svetska banka: Zapadni Balkan očekuje rast, posle istorijske recesije

Posle ekonomske devastacije koju je donela pandemija kovid 19 i koja je dovela do procenjene ekonomske kontrakcije u regionu od 3,4 posto prošle godine, region Zapadnog Balkana bi, prema očekivanjima, trebalo da ima privredni rast od 4,4 posto u 2021, navodi se izveštaju Svetske banke.

Dodaje se da se u narednim godinama, očekuje usporavanje rasta na 3,7 posto u 2022. i 2023., dok posledice pandemije nastavljaju da sputavaju investicije i zaposlenost u regionu.

"Sigurno je da primećujemo neke pozitivne trendove u regionu, podstaknute brzom akcijom koju su preduzele mnoge zemlje radi suzbijanja najtežih posledica pandemije, ali posledice pandemije na zdravlje i ekonomska devastacija i dalje će se osećati", izjavila je Linda Van Gelder, Regionalni direktor Svetske banke za Zapadni Balkan.

Navela je da uvođenje vakcina, uz jačanje poverenja u ekonomske izglede, poboljšanje potrošnje i trgovinske razmene, pomoći će u održavanju ovog zamaha, ali zemlje moraju i dalje sa pažnjom da usmeravaju napore ka uvođenju i osnaživanju politika koje vode rastu, zaštiti zdravlja i jačanju ljudskog kapitala.

Pandemija je zaustavila decenije napretka u povećanju zarada i smanjenju siromaštva u svim zemljama regiona, a tržišta rada na Zapadnom Balkanu nadoknadila su tek polovinu gubitaka izazvanih pandemijom – ostavljajući veliki broj nezaposlenih i primoravajući mnoge da potpuno napuste tržište rada.

Iako je stopa nezaposlenosti opala – sa 13,5 posto u 2019. na 12,6 posto u 2020. – to je ugavnom posledica povećane neaktivnosti, pri čemu je ukupan gubitak radnih mesta na Zapadnom Balkanu dostigao gotovo 70.000 do kraja 2020.

Dalje, ovi gubici su disproporcionalno pogodili osetljivije grupe stanovištva u regionu, uključujući žene i mlade – pri čemu je stopa nezaposlenosti među mladima porasla na 33,6 posto u 2020., zaustavljajući petogodišnji trend pada.

Prema izveštaju, javne politike u regionu treba da ostanu jasno fokusirane na borbu sa pandemijom, ograničavanje društvenih posledica i podsticanje oporavka, navodi Svetska banka

Preporučuju da sve zemlje treba da obezbede dovoljno resursa svojim zdravstvenim sistemima za nabavku i distribuciju vakcina, testiranje, terapije, ličnu zaštitnu opremu, i unapređenje i održavanje zdravstvenih ustanova.

Investicije u obrazovanje, digitalizaciju i ostale infrastrukturne projekte, kao i zelene inicijative, treba da postanu prioritet zato što mogu da ubrzaju neophodnu tranziciju ka smanjenoj ugljeničnoj zavisnosti zemalja tokom oporavka od pandemije, zaključuje se u izveštaju Svetske banke.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар