Svetska banka: Kriza izazvana koronom poništila deo napretka na tržištu rada Zapadnog Balkana

Foto: pixabay.com

Kriza izazvana koronavirusom je već poništila deo napretka koji je ostvarilo tržište rada na Zapadnom Balkanu, ocenila je Svetska banka u svom izveštaju, saopšteno je danas.

„Do aprila 2020. izgubljeno je 40 odsto povećanja zaposlenosti iz 2019. godine“, navela je Svetska banka u analizi u kojoj je razmatran uticaj Kovida-19 na zdravstvene sisteme, siromaštvo i blagostanje domaćinstava, obrazovanje, socijalnu zaštitu, tržišta rada i upravljanje kvalitetom vazduha na Zapadnom Balkanu.

Podaci o slobodnim radnim mestima u Srbiji u prvom kvartalu ove godine pokazuju smanjenje od 48 odsto, ukazujući da predstoji dalje pogoršanje na tržištu rada, navela je Svetska banka.

Podseća se da je prema podacima Privredne komore Srbije, do 31. marta oko 77.000 radnika bilo na prinudnom odmoru zbog prekida proizvodnje, a oko 1.000 firmi je imalo blokirane račune zbog nemogućnosti plaćanja obaveza.

Firme su brzo prešle na defanzivne mere: promena radnog vremena, privremeno smanjenje broja radnih sati, prinudni odmor, neplaćeni odmor i konačno otpuštanje ili čak prinudno zatvaranje, kao mere prilagođavanja na smanjenje obima poslovanja.

Na nezaposlenost će dalje uticati i povratak radnika koji su ranije napustili zemlju, procenila je Svetska banka i navela da je u 2017. godini oko 3,7 miliona radnika sa Zapadnog Balkana živelo u Evropi.

Kako su zabrane kretanja i smanjena potražnja za radnicima pogodili i evropsko tržište rada, inostrani radnici s ugovorima na određeno vreme su prvi otpuštani. Mnogi od njih su se odlučili na povratak kući da bi smanjili životne troškove u zemljama gde nisu imali socijalno osiguranje ili naknadu za slučaj nezaposlenosti, ali zvanični podaci o tome još uvek nisu dostupni.

U Svetskoj banci su ocenili ako se vratilo i samo 10 odsto radnika, broj nezaposlenih će se povećati za trećinu.

Procenjeno je i da će kriza izazvana koronavirusom na tržištu rada na Zapadnom Balkanu najviše pogoditi muškarce starije od 30 godina sa srednjim obrazovanjem i stalnim radnim mestom u malim i srednjim preduzećima (MSP).

Oko dve trećine radnika koji će verovatno biti pogođeni su muškarci, jer je zaposleno više muškaraca nego žena i zbog razlike u radnim mestima na kojima su zaposleni.

Tri četvrtine radnika koji će verovatno biti pogođeni su starosti od 30 do 64 godine.

Iz Svetske banke su naveli kako se očekuje da će ukupan uticaj na zaposlenost biti bez presedana i široko rasprostranjen, zbog čega sve zemlje Zapadnog Balkana pružaju podršku preduzećima da bi se zadržala radna mesta i zaštitila zaposlenost.

Ukazano je da će obim povećanja nezaposlenosti zavisiti i od delotvornosti mera politike za povećanje tražnje za radnom snagom.

U Svetskoj banci smatraju da neposredni odgovor politike treba da bude oslakšice za radnike i firme u cilju zaštite egzistencije i ekonomski održivih delatnosti, naročito u teško pogođenim sektorima, čime će se postaviti temelje za brz oporavak uz otvaranje radnih mesta kad se pandemija stavi pod kontrolu.

Naglašeno je i da javne resurse prvo treba koristiti za pružanje privremene ciljane pomoći teško pogođenim sektorima, kao i da su iskustva iz ranijih ekonomskih kriza pokazala da subvencionisanje plata može pomoći očuvanju radnih mesta.

Procenjuje se da bi na Zapadnom Balkanu bez mera vladinog odgovora, Kovid-19 kriza oterala najmanje 400.000 ljudi u siromaštvo, a ako ona potraje duže čak i 950.000, a srednja klasa bi mogla da se značajno smanji.

U Srbiji u 2020. može doći do preokreta nedavno ostvarenog smanjenja siromaštva: u zavisnosti od trajanja krize, 125.000 do 327.000 građana bi moglo pasti u siromaštvo zbog ekonomskog šoka. Procenjuje se da će siromaštvo u Srbiji porasti za između dva i četiri procentna poena, dostižući nivoe iz 2016-2017. godine.

„Mnogi od onih koje bi Kovid-19 mogao osiromašiti ne dobijaju socijalnu zaštitu, ako se programi ne prošire, a rizik je naročito velik za neprijavljene radnike, koji nemaju pravo na naknadu za nezaposlene i druge vidove podršku za radnike u formalnom sektoru“, istakla je Svetska banka

Kako je predloženo, pored mera iz oblasti javnog zdravstva, vlade u regionu bi trebalo da se pozabave smanjenjem negativnog ekonomskog i uticaja na siromaštvo, osiguranjem osnovnih komunalnih i socijalnih usluga i ublažavanjem smanjenja prihoda, naročito za najugroženije radnike.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike