Stranci grade a mi plaćamo

SRPSKE firme u ovom momentu više nisu glavni izvođači ni na jednoj deonici Koridora 10, koji je sad već skoro završen, ali ni Koridora 11. Oni koji rade, angažovani su isključivo kao podizvođači. Stručnjaci upozoravaju da država dugo o domaćim kompanijama ne vodi računa, a da je jedan od većih problema Zakon o javnim nabavkama, koji je prerano otvorio tržište, ne nudeći dodatnu zaštitu domaćima. Finansiranje deonica kroz međudržavne sporazume i kredite stranih vlada, uslovljeno je time da značajan deo posla rade njihove firme. – Jedine dve ozbiljne firme u niskogradnji u zemlji su „Planum“ i „Putevi Užice“. „Putevi Užice“ su već nekoliko godina u blokadi, a „Planum“ je na „pozitivnoj nuli“ – objašnjava profesor Građevinskog fakulteta Aleksandar Cvetanović. – Delom zahvaljujući nerazumevanju matičnog ministarstva, čija je dužnost da brine o njima, a ministarka ih, gde god može, pokopa. Naše firme nemaju nikakvu podršku države. Svi krediti moraju na tender. Ako se finansira iz sredstava Svetska banke, oni daju svoje kriterijume, koje naše firme ne mogu da ispune. Mi taj kredit vraćamo, a posao dobijaju stranci. Naši su podizvođači. Kao podizvođači ne mogu ni da koriste taj posao kao referencu. On pripada glavnom izvođaču. Postoje velike firme koje sada imaju samo menadžment. Nemaju operativu. Menadžment dobije posao, a podizvođači rade. PROČITAJTE JOŠ – STRANCI GRADE NAŠU ZEMLjU: Sve više radnika nam dolazi iz Albanije, Makedonije… Sve i da se posao dodeljuje kroz međunarodni tender, a u slučaju međudržavnih sporazuma, izvođač se i ne bira, srpske kompanije nisu konkurentne. – Zakon o javnim nabavkama uopšte ne štiti interes domaćih preduzeća i tržište je bespotrebno otvoreno – dodaje Cvetanović. – Naše firme, da se ne zavaravamo, nisu i ne mogu da budu konkurentne. Međunarodni ugovori podrazumevaju da oni diktiraju cenu. Ako pogledamo, ta cena je nešto veća nego da je posao dodeljen tenderom. Njihove banke finansiraju, ali ako se zna da će njihove firme uzeti i 60 odsto posla, onda je pitanje da li je taj zajam zaista toliko jeftin. Koncept je pogrešan. Političari ne vode računa ni o isplativosti projekta. Deonica Niš – Merdare je potpuno neisplativa, baš kao i Novi Sad – Ruma. Da bi put bio ekonomski opravdan, potrebno je da njim dnevno ide najmanje 15.000 vozila. I u Samostalnom sindikatu putara ističu da je država sama, Zakonom o javnim nabavkama, iz uobičajenih tenderskih procedura isključila dodeljivanje poslova koji se finansiraju iz zajmova međunarodnih finansijskih institucija. – Naše Ministarstvo finansija je samo, pre oko šest godina, propisalo da se zakon ne primenjuje u slučaju poslova koje kreditiraju međunarode finansijske institucije – objašnjava Sonja Vuković iz sindikata putara. – Sve su to nekad bila ozbiljna privredna društva i država je odgovorna što je danas tako kako je. Mogli smo da radimo po celom svetu, a sada ispada da ništa ne umemo da radimo. Više je tu problema. Ima više od 300 registrovanih građevinskih firmi, a najmanje stotinu od njih nema nijednog zaposlenog. TEŠKO DO STRANIH TRŽIŠTA BLISKI istok je jedino tržište na koje bismo danas mogli da se vratimo – smatra profesor Aleksandar Cvetanović. – Nerealno je da razmišljamo o Zapadnoj Evropi. Siriji sledi obnova, u Irak nas zovu. Imamo otvorena vrata, ali neko to mora da organizuje. Nadležno ministarstvo i Privredna komora Srbije bi trebalo, ali nema ko do vodi posao na makroplanu. Oni nisu osposobljeni da vode operacije na međunarodnom nivou. Bez podrške države, mi tamo ne možemo da se vratimo. Turske i kineske kompanije svuda dolaze organizovano, uz posredstvo ambasade. Kod nas se za neki posao javi i više naših preduzeća, pa još jedni druge ugrožavaju. Naše firme i dalje imaju kapacitet, to nije problem, ali sa radnicima imaju ozbiljan problem. Svi odoše u inostranstvo.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike