Srbija više uvozi, nego što izvozi mesa – ko će čiju kozu da gaji i muze

Početkom godine stručnjaci su upozoravali da je u Srbiji stočni fond za poslednjih 30 godina prepolovljen i da posebno zabrinjava to što se smanjuje i rasplodno stado. Upozoreno je da će, ako se to hitno ne zaustavi, biti potrebno mnogo godina da se stočarstvo oporavi.

Razloga za smanjenje stočnog fonda ima mnogo, jedan od njih je i povećan uvoz smrznutog mesa.

 

Nenad Budimović ističe da je Srbija jedna od retkih zemalja na svetu koja ima dobre spoljnotrgovinske ugovore s Kinom, Turskom, Amerikom, Rusijom, EU, CEFT-om, ali da je mala realizacija tog izvoza i mleka, mlečnih proizvoda, mesa i mesnih proizvoda.   

Objašnjava da je problem i desetkovan stočni fond.

"Odnos stočarske i ratarske proizvodnje bio je nekih 60 prema 50 procenata u korist biljne, a sada je taj odnos oko 70 prema 30 odsto u korist takođe biljne proizvodnje. To govori da je pad grla bio izrazit, dva do tri posto na godišnjem nivou", navodi on.

Međutim, ukazuje da se to nije toliko odrazilo na proizvodnju, jer je porasla produktivnost po grlu i da se na taj način kompenzovao taj nedostatak grla u stadu.

To, naravno, sve ima kraj i došlo je, naglašava, do pada proizvodnje i samim tim izgubljen je izvoz na tržišta.

"Neke države su postigle samodovoljnost proizvodnje, kao što je Ruska Federacija i u principu dobijamo ponude za uvoz mesa. Tako da je to nekoliko faktora koji su ključni u ovom problemu", precizirao je Budimović.

Da li Srbija proizvodi dovoljno mesa za sebe

Ističe i da Srbija još uvek proizvodi dovoljno mesa za sopstvene potrebe.

Jedino je samodovoljnost u proizvodnji svinjskog mesa oko 90 posto, pa je deset odsto predodređeno za uvoz, uglavnom za preradu.

Napominje i da je na takvu situaciju dosta uticao period kovida i nova ekoniomska kriza, pa su poslednjih meseci mnoge države otkazale ugovore, tako da nam, kako je rekao, ne ide na ruku čitav lanac problema. 

Šta je bio uzrok nestašice mleka

Budimović navodi da je poremećaj u snabdevanju mleka bio pre mesec dana u svom zenitu i da je sigurno da je manji broj muznih krava doprineo tome, ali da su i naši potrošači počeli da kupuju više nego što im treba.

"Onda je došlo do uvoza i nije to ništa strašno da na policama biramo šta ćemo kupiti, ali mora i mleko naših proizvođača da bude. Moramo da imamo sopstvenu proizvodnju", dodaje.

Potvrđuje da će na tržištu biti dovoljno mleka i da Srbija proizvodi dovoljno za sopstvene potrebe i za tržišne viškove.

Kako podstaći proizvodnju 

"Podsticaji koje je država predoredila za proizvodnju nisu dovoljnji. Treba raditi na genetici, povećanju produktivnosti grla. Ako već hranimo kravu da ona daje 5.000 litara godišnje mleka, a ne tri i po", ukazuje Budimović.

Kaže da je u Srbiji na snazi Zakon o zabrani upotrebe genetski modifikovanih organizama, tako da je ta komponenta u hrani za životinje duplo skuplja nego u što je u EU gde je dozvoljena i upotreba GMO sojine sačme. 

Takođe, navodi i da startna pozicija nije ista farmera u Srbiji i u drugim zemljama i zbog toga nismo konkurentni.

Posebno ističe da brzi način u razvoju stočarstva ne postoji.

"Bitno je da shvatimo da je nacionalno opredeljenje proizvodnja hrane za sopstvene potrebe i sistemske mere treba da se primenjuju. Ono što prvo treba uraditi je isplata svih podsticaja i premija koje je država opredelila na vreme", naglašava Budimović.

Mogućnost da imamo svoju kozu koju će neko drugi za nas na selu da gaji i muze, koje su postale aktuelne, Budimović ocenjuje da nisu rešenje za unapređenje poljoprivredne proizvodnje.

"Naravno da to može da bude sporadično rešenje, ali generalno za privredu nije", zaključuje Budimović. 

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike