Srbija među pet zemalja u svetu koje su najbolje mesto za blokčejn eksperte

Foto: pixabay.com

Srbija je među vodećim zemljama sveta u razvoju blokčejn tehnologija, a za njen dalji razvoj i konkurentnost potrebno je raditi na pravnom okviru koji će omogućiti bezbedniju i bržu primenu ovih tehnologija, dalja ulaganja u razvoj i pristup finansiranju, zaključak je Blokčejn samita Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koji je održan kako bi se unapredila saradnja firmi u inovativnim i brzorastućim tehnologijama.

Samit su otvorili Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i predsednik Privredne komore Dubaija, Hamad Buamim.

„Blokčejn tehnologija se sve više primenjuje u svim granama industrije od transporta i logistike do poljoprivrede, digitalnog zdravstva i svugde gde na ovaj način mogu da se smanje troškovi poslovanja. Prema Startap Genome izveštaju Srbija je među pet zemalja u svetu koje su najbolje mesto za blokčejn eksperte, a saradnja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koja je na dobar način regulisala ovu oblast i ima  izuzetno širok spektar primene blokčejn tehnologija u raznim sferama života, predstavlja izuzetnu mogućnost za razmenu znanja i prenos iskustava u ovoj oblasti“ , rekao je predsednik PKS. Naveo je da je sa ljudima iz blokčejn zajednice razgovarao o tome kako da se ova tehnologija približi ljudima i da se iskoristi u smanjenju troškova i podizanju produktivnosti i dodao da će Privredne komore Srbije i Dubaija raditi na zajedničkim projektima iz oblasti blokčejn tehnologija.

Predsednik Privredne komore Dubaija, Hamad Buamim izrazio je zadovoljstvo mogućnošću saradnje sa Privrednom komorom Srbije. „Danas razgovaramo o tehnologiji, a ono što smo naučili od ove krize jeste da je tehnologija ključna za kompanije da prežive“, rekao je Buamim. Dodao je da veruje, da će sadašnja kriza sa kovidom ubrzati mnoge stvari u razvoju ove oblasti. Buamim je naglasio da je blokčejn za Dubai veoma zanimljiva oblast i da je njihov cilj da mnoge državne servise i usluge realizuju i  transformišu koristeći digitalizaciju i blokčejn tehnologiju. To će, prema njegovim rečima, doneti mnoge koristi, u vidu ušteda, veće efikasnosti, brzine.

Marjan Stojanović, sekretar Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije rekao da je će Privredna komora Srbije nastaviti da pruža podršku razvoju blokčejn tehnologija u saradnji sa nadležnim institucijama i najavio bilateralne susrete kompanija u ovoj oblasti u narednom periodu.

Marko Selaković, rukovodilac Kancelarije PKS u Dubaiju podsetio je da je zahvaljujući sporazumu sa Savetom slobodnih zona Dubaija, kompanijama iz Srbije i regiona Zapadnog Balkana omogućeno brzo otvaranje firmi u slobodnim zonama, kao i niz drugih povlastica i pozvao kompanije iz Srbije koje se bave blokčejn tehnologijom da razmotre Dubai i UAE kao snažna i brzorastuća tržišta koja pružaju mnoštvo mogućnosti.

„Iako među kompanijama koje su članovi naše nevladine organizacije nema onih koje se direktno bave blokčejnom, Inicijativa „Digitalna Srbija“ je prepoznala ogromnu priliku koju ova tehnologija može doneti domaćem digitalnom ekosistemu, pre svega kroz stvaranje alternativnog pristupa finansiranju startapa. Pored toga, primena blokčejna ima potencijal da ubrza razvoj šire privrede kroz transformaciju finansijskih usluga i automatizaciju transakcija“, rekla je Bojana Tomić iz Inicijative Digitalna Srbija.

Hans Henrik Kristensen, potpredsednik Centra za tehnološko preduzetništvo Dubaija (DTec – Dubai Sillicon Oasis Authority – DSOA) koji se se bavi podrškom razvoju startapova naglasio je da je ključno imati rešenja koja funkcionišu, koja nisu preskupa i koja su konkuretna na tržištu. On je dodao da je važno razvijati tehnološka rešenja koja su konkretna i lako primenljiva u poslovanju.

Horhe Karasko Troitinjo, direktor razvojnih tehnologija u kompaniji Etisalat, naglasio je da budućnost primene blokčejn tehnologije leži u mnogobrojnim sferama, od bankarstva, preko trgovine, logistike, lanca snabdevanja, pa do zdravstva i upravljanja autonomnim saobraćajnim sistemima.

(Novi magazin)

Napišite komentar