Sosa: Srbiji su uz pet odsto rasta u 2021. potrebne i ambiciozne strukturne reforme

Foto: pixabay.com

Srpska ekonomija i dalje pokazuje neke strukturne slabosti koje ograničavaju potencijalni rast i sprečavaju brže i održivije približavanje dohocima u EU, izjavio je stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Sebastijan Sosa.

„Za sustizanje evropskog standarda potrebno je ubrzati sprovođenje ključnih strukturnih reformi. Poboljšanje kvaliteta institucija i upravljanja, što uključuje dobro upravljanje i upravljanje javnim preduzećima je prioritet“, rekao je Sosa u intervjuu za Magazin Biznis.

Ocenio je da bi dalje rešavanje infrastrukturnih praznina u Srbiji pomoglo u podršci konkurentnosti, stranim ulaganjima i integraciji u regionalne i globalne lance vrednosti.

„Borba protiv neregularnosti olakšala bi poslovanje, istovremeno generišući fiskalne prihode. Konačno, verodostojna posvećenost borbi protiv korupcije, jačanju vladavine zakona i poboljšanju efikasnosti sudskog sistema podstakla bi dugoročni ekonomski rast“, rekao je Sosa.

Dodao je da je procena MMF-a da će realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u narednoj godini biti pet odsto, što se zasniva na oporavku privatne potrošnje, kao i na snažnom rastu investicija, dok će uticaj pandemije biti smanjen.

„Uzimajući u obzir predviđeni ekonomski oporavak, smanjenje fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a u 2021. godini bilo bi prikladno i osiguralo bi da javni dug u procentima BDP-a nastavi da pada. Zato je važno da se budžetom predvide troškovi za podsticanje javnih investicija, uključujući zelena ulaganja, što će podržati privredni oporavak i podstaći rast na srednji rok“, rekao je Sosa.

Po njegovim rečima, planirano povećanje plata u javnom sektoru od pet odsto u 2021. godini u skladu je sa predviđenim budžetskim deficitom od tri odsto BDP-a i omogućava povećanje kapitalnih troškova.

Odgovarajući na pitanje koje državne kompanije predstavljaju najveći fiskalni rizik on je rekao da su rizici Er Srbije i dalje visoki zbog neizvesnosti toka pandemije.

„EPS, najveće javno preduzeće, suočava se sa pritiscima likvidnosti i još je jedan važan izvor fiskalnih rizika. Takođe, dok je finansijska pozicija HIP Petrohemije ostala uglavnom stabilna u poslednjih nekoliko godina, fiskalni rizici ove kompanije mogli bi biti značajni ukoliko bi se tržišni uslovi znatno pogoršali“, rekao je Sosa.

Sosa je kazao da su srpske vlasti izrazile interesovanje za novi aranžman sa MMF-om i jasno stavili do znanja da im nije potrebna finansijska pomoć.

„Stoga bi novi program mogao da bude naslednik Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), koji bi mogao da pomogne Srbiji da sprovodi politike za jačanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, istovremeno signalizirajući posvećenost strukturnim reformama. Zato bi novi PCI bio potreban ne samo kao sporazum o fiskalnim, monetarnim i finansijskim politikama, već i kao ambiciozna agenda strukturnih reformi koju bi MMF mogao odobriti i podržati“, rekao je Sosa.

(Novi magazin)

Napišite komentar