Silosi puni, a izvoz slab – kolika će biti cena novog roda pšenice

Sunčica Savović kaže za RTS da se kretanje cena žitarica na berzama menja zavisno od situacije na frontu u Ukrajini, napominjući da to nema uticaja na nas, jer Srbija proizvodi mnogo više od svojih potreba.

Smatra da nema potrebe da se izvoz ograničava, budući da se u konkurentskim zemljama iz okruženja kao što su Rumiunija, Bugarske i Mađarska, on odvija nesmetano.

Ukazuje na to da je čak i roba iz Ukrajine mesec dana po početku rata počela da se izvozi preko rumunske ruke Konstanca odlakle odlaze i žitarice iz Srbije.

Savovićeva navodi da je bilo problema sa nedostatokom padavina na severu Bačke, manje u beogradskom regionu i Banatu. Prinos se očekuje u rasponu od 4,8 do 5,2 tone po hektaru, ukupno od tri do 3,2 miliona tona pšenice, dodaje predsednica Udruženja "Žita Srbije".

Govoreći o otkupnoj ceni pšenice, Savovićeva ukazuje na to da se ona formira prema izvoznoj ceni i dodaje da još nije poznata sudbina julske kvote.

Mnogo je nepoznanica, kaže Savovićeva – da li će kvota ostati na nivou od 220.000 tona, za koju količinu će biti predati zahtevi za izvoz, da li će biti spajanje mesečnih kvota u tromesečne što bi, smatra, stvorilo optimalnije uslove za izvoz.

Kaže da se prošle nedelje nova pšenica prodavala za 38,5 dinara po kilogramu bez PDV-a, ali da nije bilo kupovine.

Pad tražnje i problemi sa logistikom

Naglašava da izvoz teče veoma sporo, pored pada cena na svetskom tržištu, veliki su problemi sa logistikom, a nije bilo ni tražnje.

"Silosi su puni pešnice i kukuruza, a uskoro pristiže i novi ječam sa njiva. Mešanje starog i novog roda pšenice stvara idealne uslove za pojavu štetočina", upozorava Savovićeva.

Navodi da su zalihe žitarica velike – u skladištima 1. juna je bilo 700.000 tona pšenice i 830.000 tona kukuruza, rafinisanog i nerafinisanog ulja oko 45.000 tona. Rod sunkockerta će biti dobar, 75.000 tona, što je ekvivalent od 300.000 tona ulja a u Srbiji se troši oko 80 i 100.000 tona, kaže Savovićeva.

Dodaje da Direkcija (za robne rezerve) kupuje određene količine pšenice i skoro uvek je ponuđena cena bila iznad tržišne, ali da je tu ponudu mogao da isprati mali broj proizvođača. "Ukoliko država želi da utiče na tržišnu cenu morala bi otkupi stotine hiljada tona, a za samo 100.000 tona državi bi sada bilo potrebno 39 miliona evra".

Šta bi donele tromesečne kvote

Zbog velikog problema sa izvoznom logistikom (nedostatak barži, vagona za rasuti teret, manevarskih lokomotiva), "Žita Srbije" predlažu spajanje kvota iz mesečnih u tromesečne kako bi se organizvala logistika.

Prema njenim rečima, time bi se omogućio priliv finansija, budući da je likvidnost veoma mala jer je novac zarobljen u robi.

Kaže da je cenu julske pešnice nezahvalno progonzirati. Podnošenje zahteva za izdavanje izvoznih dozvola počinje tek u ponedeljak i trajaće do petka. Uz pomoć resornog ministarstva saznaćemo da li će se mesečane kvote moći pretvoriti u tromesečne i u zavisnost od uslova za izvoz formiraće se ta cena a od toga će zavisiti i otkupna cena, zaključuje Savovićeva.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike