Samo dve velike kompanije bave se dostavom hrane – hoće li veća konkurentnost doneti niže cene

Dostavljači hrane u Beogradu mogu da zarade i 1.000 evra mesečno. Najviše zarađuju kada dostavljaju po kiši, snegu i kada prelaze duže distance po gradu, a cena prosečne produžbine je oko 1.100 dinara.

"Više zaradimo po kiši, jer nam je tada početna zarada umesto 180, 280. Tako da mnogo više zaradimo kad je loše vreme", kaže Dragan Ristić.

"Imamo bonuse kada je gadnije vreme, na primer jake kiše, jer je tada pojačan posao", dodaje Aleksandra Mihajlović.

Pre pandemije je kod nas bilo nekoliko velikih firmi za dostavu hrane, a kad se obim posla povećavao, strane kompanije došle su u Srbiju i kupile ih. Male domaće firme nisu mogle da se takmiče sa velikim i rešenje je bilo da ih kupi veća strana kompanija, na obostranu korist.

"Tokom pandemije tržište je raslo za više od 20 odsto, a aplikacije su se dodatno razvile. Ali ovo tržište kod nas je ipak još u razvoju i ne postoji njihova profitabilnost, jer je cena početne usluge koju naplaćuju niska, a ono što im najviše fali su kuriri", objašnjava Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Ipak, manje firmi znači manju konkurenciju. Mi sada imamo samo dve velike kompanije koje se bave dostavom hrane. Za potrošače to nije dobro.

"Oba dostavljača svojim aktima, ako ih imaju uopšte, nisu uredili odnos prema potrošačima, zloupotrebljavaju jedan prazan prostor da slobodno formiraju cene svojih usluga. To je formalno dozvoljeno sa tržišnim zakonima koji ovde vladaju, ali nije dozvoljeno sa etičkim normama", ističe Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača.

"Bez ovih kompanija činjenica je da mnogi restorani kod nas ne mogli da prežive pandemiju i ovo tržište im je koliko toliko sačuvalo poslovanje", naglašava Malinović.

Tržište dostave hrane kod nas procenjuje se na 11 miliona evra, tvrde stručnjaci. S obzirom na to da mu predviđaju dalje razvijanje, veruju da će se osnivati nove domaće firme.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар