RUŠENjE DIVLjE GRADNjE: Bager može i pre suda

SPOR pred upravnim sudom ubuduće neće sačuvati bespravno podignute objekte od rušenja. Spratovi će moći da padaju posle odluke drugog stepena, odnosno odbijene žalbe. Izmenama Zakona o ozakonjenju, država planira da preuzme i rizik naknade štete ukoliko sudovi naknadno presude u korist nelegalnih graditelja. Vlada, koja je u četvrtak usvojila izmene, predlaže donošenje ovog zakona po hitnom postupku, kako bi se što pre omogućilo efikasnije ozakonjenje. Zakon o ozakonjenju, donet 2015. godine, sedmi je propis kojim je pokušano da se reši problem divlje gradnje. Posle dve godine, međutim, i on je na „popravnom“. U registru bespravnih kvadrata danas je 2.041.936 nelegalnih objekata, a polovina su stambeni. Od stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju do kraja avgusta ove godine doneta su 176.984 rešenja o ozakonjenju. Istovremeno je srušeno oko 500 objekata. PROČITAJTE JOŠ: VLADA SRBIJE ODLUČILA: Vozila starija od 15 godina neće ići na tehnički pregled dva puta godišnje – Imajući u vidu broj nezakonito izgrađenih objekata koji su predmet ozakonjenja, osnovni razlog za donošenje ovog zakona je da se omogući još efikasnije sprovođenje ozakonjenja, da se dodatno utiče na sprečavanje nezakonite gradnje, kao i prometovanje takvih nepokretnosti – stoji u obrazloženju Predloga zakona.BEOGRAD ZADOVOLjAN GRAD Beograd pozdravlja odluku Vlade Srbije da se pristupi izmenama Zakona o ozakonjenju. – Bespravna gradnja je jedan od najvećih problema – rekao je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika. – Mi ćemo se pridržavati ovih izmena, sprovoditi ih, i siguuran sam da će ove izmene omogućiti da stanemo na put bespravnoj gradnji. Satelitski snimak će biti dostupan svim građanima, a posebno značajan onima koji žele da kupe stanove, kako ih bespravni investitori ne bi varali. Ubuduće će svi koji žele da ozakone objekte morati da prilikom dokumentacije koja se prilaže daju i poresku prijavu. Nadležni objašnjavaju da su do sada vlasnici nelegalnih kvadrata po pravilu pokretali upravni spor, a objekti nisu mogli da se ruše dok se on ne završi. Tako su prolazile godine. Preuzimanjem rizika da naknadno moraju da nadoknade štetu, nadležni veruju da će efikasno rešiti najdrastičnije primere divlje gradnje – na javnoj površini, lokacijama na kojima je gradnja zabranjena… Satelitski snimak iz novembra 2015. godine bila je „nulta tačka“ i u prvoj verziji zakona, ali sada se uvodi obaveza da se za svaku zgradu proveri ima li je na tom snimku. Ukoliko objekta na njemu nema, nadležni ne bi smeli da ga legalizuju. I građani imaju pravo da provere da li određena građevina postoji na snimku. Do sada država nije izbegavala da, iako nelegalizovane, ove kvadrate oporezuje. Do adresa i obveznika lokalne samouprave su dolazile upravo preko podnetih zahteva za legalizaciju. Izmene zakona, međutim, predviđaju obavezu vlasnika da podnese poresku prijavu za porez na imovinu pre dobijanja rešenja o ozakonjenju. Država je rešila i da bude stroga prema javnim komunalnim preduzećima koja nelegalne objekte naknadno priključe na svoju mrežu, a preti se kaznama od milion i po do tri miliona dinara. Većina ovih objekata, međutim, ne kuburi sa strujom i vodom. Da kupci kvadrata ne bi bili žrtve prevara, uvodi se i obaveza da u katastru stoji napomena da je neka nepokretnost u postupku ozakonjenja. JOŠ PET GODINA BESPRAVNI kvadrati, odnosno oni koji treba da ih ozakone, dobili su još jedan rok. Ozakonjenje treba da se završi pet godina od usvjanja izmena zakona – znači pred kraj 2023. godine. Od usvajanja prve verzije je prošlo tri godine, tako da će se kvadrati privoditi zakonu najmanje osam godina. Nadležni su verovali da će posao završiti znatno ranije. PROČITAJTE JOŠ: Kinezi kupuju i Institut za rudarstvo

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike