Programeri očekuju platu od 1.500 evra

KADA bi mogao da bira, programer iz Srbije bi hteo platu od 1.455 evra, pokazuje istraživanje sprovedeno među korisnicima portala HelloWorld.rs. To je skoro tri i po puta više od prosečne plate u našoj zemlji, koja iznosi oko 420 evra. S obzirom na to da se godinama unazad traži „programer više“, da takvih stručnjaka nema na listama Zavoda za zapošljavanje, procenjuju na ovom portalu, željenu platu verovatno formira odnos ponude i potražnje. Njihovo istraživanje, sprovedeno među 1.003 ispitanika, pokazuje da i među programerima postoje razlike u pogledu želja za visinom primanja, kako one koje diktiraju godine radnog staža, tako i mesto u kojem žive i rade. Tako, recimo, oni sa iskustvom dužim od deset godina očekuju prosečnu platu od 1.550 evra, što je za 16 procenata više od programera sa iskustvom od dve do pet godina. Razlika je još veća u zavisnosti od mesta stanovanja. U Beogradu, gde objektivno troškovi života jesu najveći, IT eksperti prosečno priželjkuju zaradu 1.629 evra, što je za 40 procenata više od niškog proseka. Novosađani i Kragujevčani su skromniji od Beograđana, ali bi ipak želeli koju desetinu evra više od Nišlija. Prava pomama za programerima, što je i globalni i domaći trend, uslovila je da im poslodavci nude ne samo dobre zarade, već i uslove rada. Jedna od prednosti rada u IT sektoru je i to što su razvojni centri najvećih svetskih IT kompanija svojevrsni radno-zabavni parkovi, gde se težak intelektualni i kreativni rad amortizuje raznim aktivnostima kojima je za cilj da posluže za predah, opuštanje i razonodu. To je dodatni argument, procenjuju u HelloWorld.rs, da programeri, osim što su dobro plaćeni, budu i prilično „razmažena“ radna snaga. Međutim, prema obavljenom istraživanju, podaci ovog sajta kažu da programeri u Srbiji uopšte nisu zahtevni po pitanju dopunskih sadržaja. Mogućnosti kao što su klizno radno vreme, rad van kancelarije, kodeks oblačenja, za većinu ispitanika su poželjne mogućnosti ili im to nije bitno. Ako se izuzme edukacija u vezi sa profesionalnim usavršavanjem, za koju 15 odsto ispitanih tvrdi da je neophodna, sve pobrojane mogućnosti su 10 ili ispod deset procenata njihovih uslova. Svaki deseti bi zahtevao klizno radno vreme, da kodeks oblačenja nije strogo formalan i da dobije slobodne dane za prekovremeni rad. A kada je reč o velnes paketima, samo 0,8 odsto učesnika ankete se izjašnjava da su oni neophodni za prihvatanje ponude za zaposlenje, dok za 70 odsto ova beneficija nema nikakav značaj. Svega 1,4 procenata od poslodavaca bi zahtevalo prostorije za zabavu i relaksaciju, dok je ostatku svejedno da li bi ovu beneficiju imali na novom radnom mestu, a 2,7 odsto njih bi tražilo da ima obezbeđenu hranu na poslu. VAŽNO RADNO OKRUŽENjE ISTRAŽIVANjE je pokazalo da je IT ekspertima u Srbiji važno da li se radi prekovremeno i koja je veličina tima u kojem će raditi. Na razgovoru za posao obavezno pitaju i da li će biti okruženi kolegama-seniorima, da li se razvija sopstveno ili autsorsing rešenje i koji alati se koriste.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike