Predsednica Hrvatske zabrinuta jer privreda stagnira

Predsednica Hrvatske, Kolinda Grabar-Kitarović je danas izjavila da je zabrinuta jer privreda Hrvatske stagnira, i da je potreban širok raspon reformi da bi se pokrenula.

Na osnovu podataka o bruto domaćem proizvodu (BDP), Grabar-Kitarović je u emisiji Hrvatskog radija „S predsednicom izvan protokola“ rekla da je stanje „zabrinjavajuće, neću reći da Hrvatska nazaduje, ali očito stoji, tapka u mestu, dok drugi napreduju“, prenela je agencija HINA.

BDP Hrvatske je u poslednjem tromesečju 2017. godine porastao za 2,0 odsto u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, dok je Rumunija imala rast od 7,0 odsto, Slovenija 6,2, Bugarska 3,6 odsto. Rast privredne aktivnosti Hrvatske je ispod proseka EU, manji od Austrije gde je BDP porastao za 2,6 odsto ili Nemačke s 2,9 odsto.

To su zabrinjavajući podaci, jer pokazuju da… kada je EU izašla iz krize, kada su se otvorile tolike mogućnosti, mi jednostavno nismo u stanju da ih iskoristimo“, ocenila je predsednica.

To, kako smatra, ukazuje da parcijalne, izdvojene reforme nisu dovoljne, već da je potreban „širok raspon reformi da bi se pokrenula hrvatska povreda“, rekla je Grabar-Kitarović.

Ona je podvukla da podaci o BDP-u ukazuju na dva „zabrinjavajuća podatka“ – da rast privredne aktivnosti Hrvatske zavisi prvenstveno od turizmu i da zavisi od lične potrošnje građana.

Grabar-Kitarović smatra da turizam mora biti „samo dodatna vrednost“ privrede koja se „mora restrukturirati i mora biti usmerena na izvoz“.

Lična potrošnja građana Hrvatske je „počela da stagnira i polako opada“, rekla je Grabar-Kitarović navodeći kao kontroverzan primer uvoz automobila, za koji je rekla da s jedne strane pokazuje rast standarda građana, ali s druge ukazuje i na to da povećana potrošnja dovodi i do rasta uvoza, te u strukturi BDP-a Hrvatske uvoz prednjači nad izvozom.

Govoreći o razvoju, predsednica je rekla da su projekcije Vlade i Evropske komisije o ovogodišnjem rastu od 3,2 odsto „ispod naših mogućnosti i ambicija, jer nama je rast od 3,0 odsto dovoljan tek toliko da bismo pokrivali dugove, a da bismo otvorili nova radna mesta, moramo se penjati do 4 i 5 odsto“.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike