Pre nego što prihvatite nasledstvo, proverite dugove: Uz nekretninu nekad i obaveze, naslednici preuzimaju i zaduženja

NEOČEKIVANO ili očekivano nasledstvo usred smrtnog slučaja nekog od najbližih srodnika sa sobom može doneti i teret – nasleđenu kreditnu obavezu! Ovo nije novost u praksama bankara, a podaci pokazuju da je prethodnih godina bivalo sve učestalije pitanje koje se odnosilo na potencijalno nasledne obaveze po ugovoru o kreditu koji je sa bankom zaključio korisnik, koji je pre otplate istog preminuo. Iako većina naslednika ne razmišlja o tome, sa nepokretnostima u amanet ostaju i neplaćene obaveze prema bankama koje ne zastarevaju i ne opraštaju se. Ukoliko korisnik kredita (ostavilac) nije za života na drugi način obezbedio otplatu kredita, njegova prava i obaveze iz ugovora o kreditu prelaze na njegove naslednike. Zakonom o nasleđivanju jasno je definisano da je obaveza naslednika da odgovara za ostaviočeve dugove. Zaostavštinu u tom slučaju čine imovinska prava i obaveze. To znači da se nasleđuju ne samo imovinska prava već i obaveze, u konkretnom slučaju – dug po kreditu.PROČITAJTE JOŠ – NOVOSTI ISTRAŽUJU: Uz nasledstvo idu i dugovi U trenutku smrti korisnika kredita njegova celokupna zaostavština prelazi po sili zakona na naslednike. – Prihvatanje nasledstva automatski podrazumeva i prihvatanje obaveza, odnosno dugovanja, ali samo do visine vrednosti nasleđene imovine. Ukoliko ima više naslednika, oni solidarno odgovaraju za nasleđene dugove, svaki do visine vrednosti svog naslednog dela, bez obzira na to da li je izvršena deoba nasledstva. Ako je deoba nasleđene imovine izvršena, dugovi među naslednicima dele se srazmerno njihovim naslednim dugovima – upozoravaju iz najviše institucije, Narodne banke Srbije. Prilikom nasleđivanja kredita jasno je da glavni dužnik prilikom zaključenja ugovora s bankom nije obezbedio otplatu kredita polisom životnog osiguranja ili nekom drugom vrstom osiguranja koje, između ostalog, može da pokrije i smrtni slučaj. Međutim, kod nasleđivanja obaveza po osnovu kredita obezbeđenog hipotekom, banka ima na raspolaganju sredstvo obezbeđenja – založno pravo na nepokretnosti. U slučaju da nakon smrti lica korisnika kredita naslednici ne otplaćuju uredno i u potpunosti dug po kreditu, banka je ovlašćena da naplatu potraživanja po kreditu ostvari prodajom založene nepokretnosti.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike