Pčelari sele košnice na najviši vrh Šumadije – zašto bagremov cvet slabo medi

Da je toplije mogli su se nadati rekordnoj godini. Bagrem je kasnije procvetao, a kasni mrazevi, hladno proleće i česte nepogode uticaće i na dobar prinos.

“Ide se prvo u niže krajeve oko Obrenovca, gde je prvi bagrem ili u Deliblatsku peščaru, pa se onda seli u više krajeve i tako redom. Dve, tri paše da bi se skupilo dvadesetak kilograma meda po košnici“, objašnjava Ivica Matić, pčelar iz Borče.

Šućo Trtovac, pčelar iz Novog Pazara kaže da je bilo malo grada i da sada prebacuju košnice na veću nadmorsku visinu.

"Tek počinje druga paša i mi ćemo upravo sad da koristimo ovu drugu pašu dokle bude da bi iskoristili kol’ko toliko“, kaže Trtovac.

Pčele će saće teško napuniti sokom

U potrazi za dobrim lokacijama pčelari iz cele Srbije košnice dovoze na Rudnik. I pored zdrave sredine, na najvišem vrhu Šumadije ove godine pčele će saće teško napuniti slatkim sokom, jer bagremov cvet slabo medi.

“Društva su prilično jaka, međutim unos je slab gore u nastavcima. Biće nešto, ali nije to ono kao što je bilo ranijih godina, pre 6,7 godina stvarno smo imali dobru pašu“, procenjuje Slavko Perić iz Lazarevca.

Srpski bagremov med cenjen je u Evropi. Kad je rodna sezona Mirići iz Belanovice mogu da izvezu do 700 tona meda. Već nekoliko godina beleže duplo manje, a sada ne garantuju ni kakva će cena biti.

“Glavna paša za Srbiju je bagremova paša i naš bagrem i mađarski spadaju u najkvalitetnije medove bagremove, bagremovog tipa i cena se određiva kad se završi sezona, pa se vidi šta je se ubralo, kolika je ponuda, potražnja. Niko lako ne istrčava sa cenom“, navodi Marko Mirić, medar iz Belanovice.

Na Rudniku sada ima oko 2.000 košnica. U ovom planinskom kraju, iako su prinosi ispod proseka, pčelari računaju na dobar kvalitet meda.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар