Oporezivanje multimilionera spas za dve milijarde ljudi, šta je domaći lek za siromaštvo

Bogati su sve bogatiji, a siromašni postaju sve siromašniji – prvi put u poslednje dve decenije beleži se istovremeni rast oba ekstrema. Tradicionalno istraživanje "Oksfama" ukazuje na to da svaki deseti čovek gladuje, dok su gotovo sve prehrambrene i energetske kompanije udvostručile profit.

"Vreme je da srušimo mit o tome da poreske olakšice za najbogatije rezultiraju time da se njihovo bogatstvo nekako preliva na sve druge. Poslednjih 40 godina pokazalo je da plima ne diže sve brodove, već samo superjahte", rekla je izvršna direktorka "Oksfama" Gabrijela Bučer.

Superbogatih je jedan odsto, a u poslednje dve godine akumulirali su skoro dve trećine novog bogatstva stvorenog širom sveta. Nejednakost u Velikoj Britaniji je među najvećima.

"Stotinu najbogatijih ima novca koliko i 18 miliona najsiromašnijih. Inflacija u ovom trenutku iznosi oko 10 odsto, ali ta brojka nema nikakvog značaja u realnosti jer ako pripadate i spadate u 20 odsto najbogatijih i živite u luksuznoj kući, vama inflacija iznosi između osam i devet odsto, ali ako pripadate siromašnom sloju i živiti u socijalnim stanovima, onda vama inflacija iznosi 15 odsto i plate vam nisu porasle zadnjih 15 godina", kaže dopisnica RTS-a iz Londona Ivana Miloradović.

Da će smanjiti jaz u prihodima najbogatijih i najsiromašnijih više puta je najavljivao predsednik Sjedinjenih država. I dalje bez konkretnih koraka.

"Jedina stvar oko koje se svi Amerikanci slažu jeste da poreski sistem nije fer. Ja ne planiram nikoga da kaznim, ali želim da plate svoj deo. Prošle godine 55 hiljada kompanija zaradilo je 40 milijardi, a platili su nula poreza. To nije pošteno. Zato predlažem porez od 15 odsto za korporacije", poručio je predsednik SAD Džozef Bajden.

Profesorka Jelena Žarković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu objašnjava da je američka administracija odmah po dolasku Bajdena na vlast 2021. imala takvu ideju.

"Počeli su da formiraju jednu globalnu inicijativu da se zemlje, pre svega bogate zemlje G20, najveće ekonomije sveta, da međusobno sarađuju kako bi sprečili multinacionalne kompanije da iznose profit na tzv. poreske rajeve. Ako američki ‘Epl’ iznese ili kako se popularno kaže "parkira" svoj profit u Irskoj ili Holandiji, koje se smatraju poreskim rajevima, da bi platio manji porez u Americi, to znači da američka država ima manje poreskih prihoda", rekla je profesorka Žarković.

Šta je lek za siromaštvo u Srbiji 

U Srbiji broj onih koji jedva spaja kraj s krajem nešto je manji nego prethodnih godina – oko 450 hiljada ljudi. Njihov položaj dodatno je ugrozila pandemija, a onda i rat u Ukrajini.

"Što se tiče tog jaza između bogatih i siromašnih taj odnos, onih 20 odsto najsiromašnijih i najbogatijih je išao i do devet puta, u smislu da se njihov dohodak razlikovao i devet puta. Progresivni sistem poreza na dohodak, Srbija nažalost to nikada nije imala", kaže profesorka Žarković.

Porez najbogatijima – jedini je izlaz iz krize, poručuju svetski stručnjaci. Domaći savetuju i promenu socijalne politike, pre svega labavije kriterijume za socijalnu pomoć.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike