Od prošlih evropskih izbora smanjena razlika između ekonomija EU

Foto: pixabay

Razlike između članica EU i političkih grupa pred izbore za Evropski parlament sledeće nedelje su velike ali se blok od prethodnih izbora pre pet godina približio na ekonomskom planu, piše britanski Fajnenšel tajms i upozorava na sve veći problem regionalnih nejednakosti.

Smanjenju razlika u poslednjih deset godina doprinele su istočnoevropske zemlje, koje su kasnije postale članice EU, a napredovale su u približavanju zapadnoevropskim ekonomijama.

Podsticajno je delovalo i to što se većina zemalja sa periferije zone evra oporavila od dužničke krize i smanjuje jaz koji ih deli od severa Evrope.

Međutim, siromašni ruralni regioni u nekim zemalja i dalje zaostaju u odnosu na urbane oblasti i to je sve veći politički izazov za institucije EU.

Od prethodnih izbora za EP 28 članica EU je postalo mnogo sličnije, piše britanski poslovni dnevnik i navodi da su razlike u stopama inflacije na najnižem nivou za 20 godina i da je smanjen jaz u stopama nezaposlenosti, iako je još veći nego u vreme pre krize.

Približile su se i stope rasta i 2014. je 28 ekonomija beležilo mnogo veće razlike u rastu nego 2019.

Takođe je bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku 28 članica danas sličniji nego ikada.

Dugoročni trend približavanja na polju ekonomije objašnjava se bržim rastom u centralnoj i istočnoj Evropi.

Britanski list podseća da se EU između 2004. i 2013. priključilo 13 zemalja čije su nade će im članstvo u EU pomoći da podstaknu svoje ekonomije uglavnom ostvarene.

Sve te zemlje zabeležile su rast prihoda po stanovniku meren kupovnom moći i taj rast je bio brži od proseka EU, što im je pomoglo da se više približe zapadnim članicama EU.

U tekstu se ukazuje i na finansijsku krizu i njene posledice po približavanje evropskih ekonomija.

Evropska centralna banka je za probleme okrivila „kruta tržišta proizvoda i rada“ koja su, kako je ocenila, „znatno produžila proces prelaska kapitala i radne snage iz sektora pogođenih krizom u one koji brže rastu“.

Istovremeno ekonomista Centra za evropske reforme Kristijan Odendal pozitivno ocenjuje restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku i fiskalnu štednju i napominje da se „zona evra stabilizovala kada je 2012. Evropa odbacila neke dogme“.

Fajnenšel tajms piše da je ono što trenutno najviše zabrinjava regionalni nivo jer u mnogim članicama iz centralnog dela i sa istoka EU nacionalni prosek podižu performanse oblasti oko glavnih gradova dok su ostali regioni veoma siromašni.

Na jugu EU, u nekim delovima Grčke, Italije i Španije BDP po stanovniku je za deset godina zaključno sa 2016. pao za 20-30 procentnih poena u odnosu na prosek EU.

„Siromašnije zemlje i regioni Evrope imaju problem da privuku, obuče i zadrže kvalifikovane ljude koji su im potrebni da izgrade visokoproduktivan sektor usluga i tehnoloških klastera“, rekao je Odendal i dodao da to može da ima i političke posledice.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike