Od filmova stiglo 100 miliona evra!

SVE veći broj stranih, visokobudžetnih produkcija dolazi u Srbiju od kada je aprila 2016. godine počela primena Uredbe o podsticajima za investiranje u audio-vizuelna dela, a naša zemlja je zauzela poziciju jedne od najboljih lokacija za snimanje u ovom delu Evrope. Prema zvaničnim podacima, ove mere dovele su do eksplozije naše filmske industrije koja je bila na izdisaju, kao i do značajnih prihoda za srpsku privredu. Osim što donosi novac, snimanje stranih serija i filmova doprinosi promociji zemlje. – Obim produkcije je od 2016. utrostručen, a za četiri godine kroz program podsticaja prošlo je više od 150 projekata i privučeno je više od 100 miliona evra direktnih stranih investicija – kaže, za „Novosti“, Ana Ilić, viši savetnik predsednice Vlade za kreativne industrije i turizam, i ocenjuje da je Srbija postala svetski brend u filmskoj industriji. Ona ističe da je ove godine za podsticaje izdvojeno 900 miliona dinara, a da je u 2018. isplaćeno 755 miliona dinara (6,5 miliona evra), dok je procenjena vrednost projekata koji su ih koristili bila nešto viša od 35 miliona evra. – Ukupan budžet za film u 2019. je 18 puta veći nego što je bio 2009. za ovu oblast i iznosi skoro 17 miliona evra – navodi savetnica premijerke. – Sektor kreativnih industrija doprinosi od tri i po do sedam odsto našem BDP-u i sa 13 odsto u bruto dodatoj vrednosti. Program filmskih podsticaja namenjen je i domaćim i stranim produkcijama koje su potpuno izjednačene u tretmanu. Od početka ove godine koristilo ih je više od 40 projekata, uključujući filmove „Minamata“ i Crawl („Plen“).VELIKA DOBIT ZA TURIZAM – NA svaki evro koji se uloži, privredi Srbije vrati se šest evra, a u budžet dva evra – objašnjava Ana Ilić. – Kao rezultat podsticaja osnovane su nove produkcijske kuće, mladi brže dobijaju priliku za rad na filmu, ulaže se u opremu i infrastrukturu, obučavaju se filmski radnici, a sektori kao što su turizam i hotelijerstvo imaju izuzetno velike dobiti od svega toga. Srbija postaje nova turistička destinacija. Poznavaoci prilika u filmskoj industriji ocenjuju da je Mađarska veoma jaka konkurencija našoj zemlji kada je u pitanju snimanje stranih filmova i ukazuju da je potrebno razviti infrastrukturu i povećati broj studija. S druge strane, savetnica premijerke objašnjava da su Rumunija, Hrvatska, Ukrajina i Bugarska naši direktni konkurenti, odnosno zemlje sa kojima se poredimo cenovno i infrastrukturno. – Mađarska je posebna i ona je već više od deset godina dominantan akter i najtraženije mesto za snimanje – kaže Ilićeva. – Naša pozicija sada je direktno uslovljena lokacijama koje možemo da ponudimo, podsticajima i brojem filmskih radnika koji mogu da iznesu velike projekte i to je za strane produkcije jedan od ključnih razloga kada se opredeljuju da snimaju u našoj zemlji. Postoje planovi za izradu nekoliko studija. PROČITAJTE I: Zbog Milke krojačice i „Milka“ bez domena Srbija ima dovoljno visokoškolovanog kadra, ali nedostaju stručnjaci iz drugih sektora. Savetnica premijerke ističe da se radi na rešavanju i tog problema putem programa različitih obuka za pozicije u okviru filmske produkcije i postprodukcije za koje postoji velika tražnja na tržištu. Do sada su brojne zvezde snimale u našoj zemlji: Džoni Dep, Džon Sevidž, Rej Fajns, Vanesa Redgrejev, Pirs Brosnan, Kevin Kostner, Džerard Batler. Rejf Fajns sa srpskim pasošem / Kevin Kostner i Ivica Dačić / Džon Sevidž ZAPOŠLjAVANjE Ana Ilić ističe da se procenjuje da je na osnovu 2.000 snimajućih dana u 2018. godini bilo zaposleno više od 900 ljudi puno radno vreme. – Specifičnost filmske industrije je da angažuje mnogo ljudi koji nisu isključivo filmski radnici. Strane produkcije zapošljavaju u proseku od 150 do 500 naših ljudi po projektu – kaže Ilićeva.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike