Ništa nije vredno da dozvolimo GMO

SRBIJA treba da bude slobodna od genetički modifikovanih proizvoda, zbog zdravlja naše dece i potomstva, jer ništa nije vredno ugrožavanja ljudskog zdravlja. Čak ni ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, pa i u Evropsku uniju, čiji je to uslov da se postane zemlja članica.PROČITAJTE JOŠ – Uslovljavaju nas sa GMO Ovako najavljuje subotnji protest „Za Srbiju bez GMO – Marš protiv Monsanta“, na Trgu republike u 11 časova, Danilo Tvrdišić iz Udruženja „Zdrava Srbija.“ Kako kaže, to je protest zbog ugrožavanja zdravstvene i prehrambene bezbednosti građana Srbije, kroz pritisak naše zemlje da liberalizuje zakonodavnu regulativu i odobri promet GMO proizvoda.PROČITAJTE JOŠ – GMO nas koči na putu ka Evropi – Naša zemlja ima restriktivan Zakon o GMO, a žele da ga menjaju pod izgovorom ulaska Srbije u EU – kazao je Tvrdišić. – Postoje istraživanja koja su pokazala da GMO hrana ima dalekosežne negativne posledice po ljudsko zdravlje i eko-sistem, ali i po domaću proizvodnju. Uz podršku udruženja „Zdrava Srbija“ i „Ko nam truje decu“, glavni organizator protesta je Društvo srpskih domaćina. Prema rečima njihovog predsednika, agroekonomiste Miladina Ševarlića, opštine u Srbiji, njih 136, prihvatile su deklaraciju protiv GMO. To znači da više od 80 odsto opština u našoj zemlji ne želi promet, prodaju i preradu proizvoda od GMO. – Tražili smo i napravili krovnu deklaraciju da se raspiše referendum sa pitanjem građanima da li su za ili protiv uvoza, prometa i prerade proizvoda od GMO – objašnjava profesor Ševarlić. – Vlada Srbije je odbila predlog da se građani pitaju za GMO. U prvoj fazi, teraće nas da dozvolimo samo promet proizvoda GMO, a kasnije će to biti i uzgoj. Ukoliko i dođe do promene zakona, Srbija će morati da otkupljuje licence za genetički modifikovane organizme i da plaća svake godine apanažu za sve hektare koje bude zasejavala različitim kulturama. Svake treće subote u maju mesecu, širom sveta, organizuju se protesti protiv „Monsanta“. Kako ističe Ševarlić, to će biti i ove godine, iako je „Monsanto“ prodao portfolio prve metodologije genetske modifikacije nemačkom „Bajeru“. – Oni su to uradili kada su obezbedili otkup nove metodologije za GMO, za koju „Monsanto“ tvrdi da ispunjava četiri prednosti u odnosu na staru metodologiju koju su prodali – ističe Ševarlić. – Inače, Srbija je drugi izvoznik u Evropi soje koja nije GMO. I jedina u Evropi koja može sojom da zadovolji sve potrebe sopstvenog stočarstva. U svetu smo deveti po izvozu kukuruza. Umesto da to preradimo u koncentrovanu stočnu hranu i uposlimo naše farme da proizvodimo stoku koja nije hranjena GMO hranom, i plasiramo takve proizvode, po mnogo većoj ekonomskoj ceni, mi ćemo da se bavimo GMO proizvodima. UVOZNIČKI LOBI U SRBIJI je, kaže Ševarlić, izuzetno jak uvoznički lobi, pa naša deklaracija na robi u rinfuzi, nema poreklo. – Da to postoji, pitam se da li bi građani u hipermarketima, koje u Srbiji drže stranci, kupovali meso, batake, krmenadle i uvozne sirovine, ako bi stajalo da su poreklom iz zemalja gde je dozvoljena genetički modifikovana sirovina u ishrani životinja. Verovatno bi samo kupovali domaće. Uz to, ukoliko izmenimo zakon o GMO, Srbija će biti ugrožena i kao značajan proizvođač semenske robe. Mi smo zemlja koja ima sopstvenu proizvodnju semena. Imali smo i mehanizaciju, tehnologiju i hemikalije, jednostavno, zatvoren ciklus, koji retko ko ima. Naša zemlja je zahvaljujući sopstvenom semenu preživela sankcije više od četiri godine. Da nismo imali čime zemlju da zasejemo, jeli bismo korenje.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike