NBS povećala referentnu kamatnu stopu na 3,0 odsto

Stopa na kreditne olakšice iznosi 4,0 procenta, a stopa na depozitne olakšice 2,0  odsto, tako da je čitav koridor kamatnih stopa povećan za 25 baznih poena, navedeno je u saopštenju NBS.

Donoseći ovakvu odluku, Izvršni odbor obezbeđuje kontinuitet umerenog pooštravanja monetarnih uslova, čime se na adekvatan način reaguje na pojačane inflatorne pritiske, ne ugrožavajući pritom dalji rast privredne aktivnosti.

Na sednici je procenjeno da je, u uslovima nastavka troškovnih pritisaka i rasta uvozne inflacije iznad očekivanja, potrebno nastaviti sa pooštravanjem domaćih monetarnih uslova.

Time, kako objašnjavaju, NBS nastoji da ograniči sekundarne efekte na inflaciona očekivanja i obezbedi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji, kao i da se, do kraja perioda projekcije, vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja.

Nastavljen rast cena energenata na svetskom tržištu i uvozne inflacije, uz efekte suše ne samo na domaćem tržištu, već i u većem delu Evrope, koji se odražavaju na dalji rast cena hrane, za posledicu ima nešto višu inflaciju na domaćem tržištu od očekivane, napominje centralna banka Srbije. 

Međugodišnja inflacija u Srbiji je u junu iznosila 11,9 posto međugodišnje, od čega je oko 70 procenata doprinosa posledica rasta cena hrane i energenata.

Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije, koja je u junu iznosila 6,7 odsto međugodišnje, pri čemu, NBS ističe, da je bazna inflacija značajno niža od ukupne inflacije, ali niža i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike.

Pored očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa, važan faktor niže bazne inflacije jesu i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja su nastavila da se kreću u granicama cilja Narodne banke Srbije.

Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja najverovatnije dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta. U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade Srbije kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.

Nakon relativno visokog rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u prvom tromesečju od 4,4 procenta međugodišnje, prema oceni Republičkog zavoda za statistiku, sličan tempo rasta nastavljen je i u drugom tromesečju, rastom od 4,0 posto međugodišnje.

Projektovani rast BDP-a i dalje u rasponu od 3,5 do 4,5 procenta

I pored pogoršanja izgleda za rast zone evra, proizvodnja i izvoz prerađivačke industrije u Srbiji nastavljaju da rastu, što ukasuje na to da smanjenje eksterne tražnje za sada nije imalo većih negativnih efekata na Srbiju.

Tome su doprinele investicije u razmenljive sektore iz prethodnih godina, koje su znatno povećale izvoznu ponudu, a od maja je povećan i izvoz poljoprivrednih proizvoda nakon popuštanja mera privremenog ograničavanja izvoza ovih proizvoda.

Imajući to u vidu, i pored sve izraženijih rizika da će u zoni evra u drugoj polovini godine uslediti recesija, NBS i dalje projektuje da će rast BDP-a u ovoj godini biti u rasponu od 3,5 do 4,5 procenata.

Izvršni odbor procenjuje da aktuelno pooštravanje domaćih monetarnih uslova neće imati značajan negativan efekat na ekonomska kretanja.

U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, NBS će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 8. septembra.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike