Mini Šengen između rezultata i kočnica – šta donosi sastanak u Skoplju

Mini šengen je mnogo obećavao. Za godinu i po  konkretno je učinjeno da građani -Srbije, Albanije, Severne Makedonije lakše prelaze granicu – uz ličnu kartu i da znatno lakše te granične prelaze  i vozači kamiona, čekanja su znatno kraća.  Zašto nije postignuto više?

Čini mi se da je od samog početka inicijative jeste bilo političke volje. Ono što jeste bio problem, da se mnogo detalja i odluka spusti na niži nivo. Imali smo i koronu, koja nije olakšala. Podsetiću vas da smo otvorili zajednički granični prelaz sa Makedonijom, koji je opet nekada funkcionisao nekada ne, u zavisnosti od pandemije.

I tu je uticalo i te kako. Ono što jeste važno jeste da smo mi u tom periodu skratili period čekanja, pre svega kamiona na graničnim prelazima između nas. Ono što nam sada ostaje jeste da radimo na tome da drastično skratim čekanje na granicama ka EU. Jer to je isto toliko važno, unutar sebe jeste bitno da trujemo i imamo unutrašnje tržište, ali je i te kako bitno i kako ćemo komunicirati sa EU.

Kolika je kočnica to što i dalje ne učestvuju sve zemlje Zapadnog Balkana – BiH i Crna Gora?

Važno je da se politički lideri u celom regionu prepoznaju ovaj proces. Ovaj proces nije ništa drugo nego praktično intenziviranje i nova dinamika Berlinskog procesa, u kome učestvuju i na koji su se obavezale sve vlade u regionu. Ono što su tri lidera prepoznala, premijeri Rama, Zaev i predsednik Vučić jeste da možemo brže i da moramo brže i da nemamo vremena više da čekamo.

Sutra će u Skoplju biti potpisana tri sporazuma. Pre svega sporazum o trgovini, koji se, kako je najavljeno, odnositi na lakši uvoz i izvoz. Kako bi to sada moglo da izgleda?

Taj sporazum predviđa na koji način funkcionišu i komuniciraju akreditovane laboratorije, na koji način među sobom funkcionišu veterinarski instituti, fitosanitarne inspekcije i to je sada već deo implementacije i ja se nadam da ćemo u najskorije vreme da imamo taj slučaj da sa jednim papirom vi vašu robu možete da sa njom trgujete bez obzira gde se nalazite u ovim zemljama. Za sada tri zemlje potpisnika, a nadamo se da će i ostale zemlje da se pridružiti.

Sa druge strane veoma važan korak jeste Memorandum o radnim dozvolama, dakle praktično stvaranje jedinstvenog tržišta rada. To će da prvenstveno omogući i mladim ljudima da brže dolaze do posla, a i na neki način i usporiti tendenciju da ljudi odu iz regiona, jer ne mogu u tim manjim sredinama da dođu do adekvatnog posla.

Ja sam siguran da svako želi da ostane negde blizu svoje kuće i porodice, i to je ono što će ovaj Sporazum o radnim dozvolama i omogućiti da dolazimo do kvalitetne radne snage, da zaista više praktično ne tretiramo jendi druge kao strance na tržištu rada, nego kao jedinstveno tržište rada i to je veliki signal za strane investitopre. Jer prvo što oni pitaju jeste da li imamo dovoljno kvalitetnih ljudi, inženjera, da li možemo da se oslonimo dugročno na ovaj region kao region koji će biti uspešan.

I ovaj memorandum i svkai memorandum koji se potpisuje jesu potez da ovaj region ide ka regionu uspeha. Memorandum je sam po sebi izradio jedan dosta tehnički pristup šta treba biti urađeno i mislim da i Memorandum predviđa da u naredna 3 meseca da dođe do primene sporazuma na terenu, što znači veoma brzo očekujemo ako sve bude u redu i ako ne budemo imali problema sa pandemijom da do kraja godine sve funkcioniše.

Tu je takođe važno i tu smo veoma blizu, na zahtev poslovne zajednice, da se izradi Memorandum o priznavanju kvalifikacija, da samim tim ako imamo iste standarde u prepoznavanju kvalifikcaija i u standardu kvalifikacija i međusobno priznavanje takve diplome.

Ako ste arhitekta, električar da možete da radite bilo gde. Sada imamo radnu dozvolu koja nije problematičnma, koja će biti jedinstvena i da ćemo u narednih dva do tri meseca, kako je najavljeno i o tome su lideri razgovarali imati i Sporazum o međusobnom priznavanju kvalifikacija.

Na forumu će se susresti više od 300 kompanija i iz Prištine, Peći, Skoplja, Sarajeva i Banjaluke. Kakve rezultate očekekujete posle sutrašnjeg foruma?

Ono što jasno podaci govore, što kažu međunarodni stručnjaci jeste ako uspemo da primenimo ono sve što smo se obavezali i Berlinskim prcesom, stvaranjem regionalnog tržišta, naš BDP bi mogao i bi bio dva posto više.

Sada imamo u regionu neki prosek od 4,2 posto rasta, imali bi 6,2, a označi mnogo novih radnih mesta, mnogo novog posla, novca, svežeg kapitala i ono što je možda još važnije još novih investitora.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар