Mali: Savet za ekonomska i finansijska pitanja EU potvrdio odlične ekonomske rezultate Srbije

Savet za ekonomska i finansijska pitanja Evropske unije (EU) danas je na sastanku kojem je prisustvovao i ministar finansija Srbije Siniša Mali ocenio da Srbija postiže odlilčne ekonomske rezultate, saopštilo je Mnistarstvo finansija.

Navedeno je da je na Ministarskom dijalogu sa Zapadnim Balkanom i Turskom zaključeno da EU podržava Srbiju u jačanju institucionalnog okvira i ubrzanju strukturnih reformi. 

Sastanak u Briselu deo je pojačanog dijaloga o ekonomskom upravljanju između EU i zemalja Zapadnog Balkana i Turske, a u cilju efikasne pripreme učesnica za proces koordinacije ekonomskih politika na nivou EU. 

Mali je istakao da je Srbija uspešno konsolidovala javne finansije i uspostavila čvrstu osnovu za dalji rast. 

„Na današnjem sastanku Saveta za ekonomska i finansijska pitanja EU razgovarali smo o reformama koje je Srbija sprovela u prethodnom periodu, a poseban naglasak stavljen je na privlačenje stranih direktnih investicija“, rekao je Mali i objasnio da je veoma važno što su sa makroekonomskom stabilnošću stvoreni preduslovi za privlačenje investicija u Srbiju.

Ministar je ponovio da je zahvaljujući reformama koje se sprovode od 2014. godine Srbija postala „najatraktivnija destinacija za ulaganja u regionu“, te da je prošle godine privučeno 3,5 milijardi evra direktnih stranih investicija.

„U prva četiri meseca ove godine privukli smo 1,2 milijarde evra direktnih stranih investicija, što je 14 odsto više nego prošle godine u ovom periodu“, istakao je Mali i dodao da je na osnovu toga definisan program od 20 reformi.

Prema njegovim rečima te reforme predstavljaju deo paketa ekonomskih reformi koje se sprovode zajedno sa EU.

„Osam od tih reformi usmereno je ka poboljšanju poslovnog ambijenta u Srbiji, dok je preostalih 12 usmereno ka strukturnim reformama koje su od izuzetnog značaja i koje treba da unaprede naše poslovno okruženje. Tu prevashodno mislim na unapređenje i reformu Poreske uprave i poslovnog ambijenta“, izjavio je ministar.

On je naglasio da će se nastaviti proces smanjenja opterećenja na zarade, koji je započet prošle godine.

„Želimo da naša ekonomija bude ekonomija koja oporezuje dohodak, odnosno dobit, a ne da oporezuje rad. To je ujedno i jedan od najvećih zahteva stranih investitora“, istakao je Mali.

Mali je rekao da se posebna pažnja ove godine pridaje investicijama u inovacije.

„Ove godine izdvojili smo oko 100 miliona evra za investicije u startapove, naučno-tehnološke parkove i za investicije u istraživanje i razvoj. Želimo da budemo što bliže Evropi, da našim mladima damo mogućnost da rade sa kolegama iz EU na novim tehnologijama i istraživanjima. Na taj način dajemo doprinos četvrtoj industrijskoj revoluciji, jer želimo da Srbija bude njen deo“, rekao je Mali.

U saopštenju Ministarstva finansija je navedeno da zaključak sastanka u Briselu pozitivno ocenjuje program ekonomskih reformi u Srbiji, uz očekivanje privrednog rasta od 3,5 do 4 odsto u periodu 2019-2021. Kako je ukazano, privredni rast bi trebalo da se zasniva na rastu izvoza, privatnoj potrošnji i investicijama. 

Istaknuto je da je monetarna politika dobro sprovedena, a da su inflacioni pritisci pod kontrolom. Postoji potreba za daljim povećanjem kapitalne potrošnje u cilju podupiranja dugoročnog rasta, učvršivanjem dobrih fiskalnih rezultata, te daljom reformom platnog sistema u javnom sektoru i jačanjem fiskalnih pravila. Zapaženo je da je bankarski sektor stabilan i likvidan, dok je ukupni odnos problematičnih kredita značajno opao, ističe se u saopštenju. 

U zaključku je navedeno i da privreda zahteva dalju transformaciju, da bi bila konkurentnija, a da su glavni izazovi unapređenje transparentnosti i predvidljivosti u pogledu regulatornog okvira, osiguravanja fer konkurencije i potpune liberalizacije energetskog tržišta. Potrebno je povećati doprinos radne snage rastu, a žene, omladinu i one koji su nedavno diplomirali treba bolje integrisati u tržište rada. 

Sastanku u Briselu prisustvovala je i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković koja je istakla da je inflacija u Srbiji na najnižem nivou u proteklih više od pola decenije, kao i da je zabeležen značajan pad u ukupnom broju problematičnih kredita.

„Osim toga, našim merama je podržan dvocifreni rast u korporativnom i privatnom kreditiranju, a posredstvom ovog kanala je podržan i privredni rast. Pored niske inflacije, ključni faktori za privlačenje direktnih stranih investicija u Srbiji su relativna stabilnost kursa i rezultati postignuti u pogledu fiskalne politike kao i u mnogim drugim oblastima“, istakla je Tabaković.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike