Kako se i gde kriju sve tajne srpskih firmi

MOŽDA su na tržištu ljuti konkurenti, ali sve svoje podatke i tajne poslovanja čuvaju u istoj prostoriji – na istom spratu jedne naizgled obične zgrade u centru Beograda. U njoj je smešten Data centar „Telekoma Srbije“, u kojem se skladište podaci mnogih domaćih i stranih kompanija, ali i države. A do njega – mnogobrojne prepreke. Kad savladate one početne, u vidu najave, prijave, i „sprovođenja“ uz pratnju do određenog sprata, nađete se pred troja vrata, čiji ključ drži tek nekolicina zaposlenih. Od onih poslednjih vrata, koja otvaraju tajne poslovanja neke kompanije, ključ često nemaju ni oni, već samo ljudi od poverenja te konkretne firme, koja je svoje servere poverila upravo Data centru. Iza prvih vrata – ulaz u centar. Iza drugih – dug hodnik i kavezi. A iza tih elektronski zaključanih rešetaka – takozvani rekovi, posebni ormani u kojima se nalazi IT oprema. Za laike, naizgled samo obični kablovi i nepoznati uređaji, a za njihove vlasnike – najvrednije tajne koje imaju. Hoće li srpski biznis ulagati u srpske sredine na KiM? Upravo stojimo usred „farme servera“ među hiljadama milijardi podataka. Ceo prostor Data centra pokriven je kamerama, fizičkim i elektronskim obezbeđenjem. Osim posebne protivpožarne zaštite, vodootpornih zidova, duplih podova sa senzorima za detekciju prisustva vode, interesantna je i činjenica da se centar strujom napaja i sa „Đerdapa“, i sa TENT-a, a ima i svoje agregate. Tako se omogućava nesmetan protok podataka i u slučaju nestanka električne energije. Ovde smo saznali i da banke, na primer, zbog strogih propisa, obavezno moraju da imaju i takozvanu disaster recovery lokaciju za svoje podatke, odnosno „drugu najvažniju lokaciju“. I ona obavezno mora na bude u drugom Data centru, čak i na drugoj tektonskoj ploči, kako se ne bi desilo da eventualni zemljotres uništi sve podatke. Tako da pojedine banke, osim centra u Beogradu, koriste i usluge drugog „Telekomovog“ data centra, u Kragujevcu…Petar Popović, izvršni direktor za poslovne korisnike „Telekoma Srbije“ i Milan Simić, izvršni direktor za IT i IKT servise „Telekoma Srbije“ – OVO je primarni Data centar, jedan od tri koje „Telekom“ ima, na površini od dve hiljade kvadrata – navodi Petar Popović, izvršni direktor za poslovne korisnike „Telekoma Srbije“. – Postoji centar za potrebe samog „Telekoma“, ali i jedan deo gde nudimo klaud servise korisnicima koji ne žele da investiraju u infrastrukturu. Takođe, nudimo i uslugu telehausinga, odnosno smeštanje opreme korisnika u okviru našeg data centra. Značaj podataka danas je sve veći. A pitanje koje se nameće je: gde da čuvate te podatke, da li su vam oni dostupni i da li su bezbedni. U Data centru imate apsolutnu bezbednost i dostupnost tih podataka.SRAMOTA Hrvatska sad hoće da prodaje i srpsku imovinu! Milan Simić, izvršni direktor za IT i IKT servise „Telekoma“, ukazuje da su upravo korisnici ove kompanije zahtevali da sve podatke imaju u realnom vremenu, da im sve bude odmah dostupno, odgovarajućeg kvaliteta i sigurno. – Kada smo obezbedili to za naše bazične korisnike, nametnula se i potreba da pomognemo biznis korisnicima – priča Simić. – Inače, baza korisnika usluga „Telekoma“ je najveća baza u zemlji trenutno. Ona je jednaka, ako ne i veća od baze građana, jer naši korisnici koriste i više naših usluga. Data centar „Telekoma Srbije“ nalazi se iza strogo čuvanih brava Korisnici Data centra su uglavnom internet provajderi, medijski provajderi, finansijske institucije poput bankarskog sektora, ali i međunarodni operateri. – Trenutno su korisnici našeg Data centra uglavnom velike domaće i međunarodne kompanije, država i državni sektor – navode naši sagovornici. – Imamo fokusirane usluge za velike i male kompanije – za velike radimo ono što su za njih specifična rešenja, dok za male postoje naša ponuda, klaud rešenja koja su manje-više unificirana. Kada govorimo o telehausingu, manji korisnici mogu da zakupe pola ili jedan rek-orman, a veći mogu da zakupe i kavez-boks sa dodatnom zaštitom. Postoji opcija da korisnik sam investira u svoju infrastrukturu kad su u pitanju serveri za skladištenje, a da ih drži ovde kod nas. A, oni koji ne žele da investiraju ni u šta, sve to iznajme kod nas, i to je klaud rešenje. SIMIĆ ističe da svaki veliki korisnik ima specifične zahteve što se tiče bezbednosti. – To nekad podrazumeva i video-nadzor i mogućnost da samo oni, sa svojim karticama uđu u taj kavez, do onih da mi preuzimamo praktično taj domen i brinemo o sigurnosti i preduzimamo sve domene IT i fizičke zaštite – navodi on. – Korisnicima nudimo čitav set servisa od fizičke bezbednosti do „security operation center“, gde preuzimamo u celosti i IT sigurnost. Tu lepezu podešavamo prema svakom korisniku. KO MOŽE DA PRISTUPI KAVEZU KO može da pristupi kavezu, odnosno boksu, zavisi od servisa. – Ako mi pružamo servise hostinga, onda je pristup dozvoljen samo korisnicima – navode naši sagovornici. – A, ako im pružamo i neke IT servise onda to mogu da učine i naše kolege, koje uglavnom tome pristupaju ne fizički, već preko odgovarajućih IT sistema. Da je definisan jasan protokol ko može da uđe u boks videli smo i sami, kada su oba izvršna direktora čekala pred vratima kako bi ih domaćin pustio i da uđu i da izađu iz data centra. DRŽAVNI CENTAR OD PROŠLE GODINE PRVI Državni data centar je otvoren u decembru 2017. godine i u njemu je instalirana oprema za potrebe državnih organa. Partner Kancelarije za IT i e-Upravu, kada je u pitanju infrastruktura Data centra to jest sistemi napajanja, klimatizacije i fizičko-tehničkog obezbeđenja, upravo je „Telekom Srbija“. – Objekat u kom je smešten Državni data centar je po tehničkim i bezbednosnim standardima jedan od najsavremenijih u regionu i u njemu je smeštena ključna informaciono-komunikaciona infrastruktura Republike Srbije – rečeno je „Novostima“ u Kancelariji za IT i e-Upravu. Ovo praktično znači da nećemo više imati državu u kojoj će svako ministarstvo imati sopstvene data centre, već će sve biti centralizovano.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike