Kako da ono što nam treba proizvedemo od onoga što smo odbacili

Ono što nam treba može i mora da se proizvodi od onoga što smo odbacili. Takva kružna ekonomija čuva prirodne resurse i otvara nova radna mesta.

"Zemljište je zatrovano, plastični otpad zagađuje reke i okeane ugrožavajući opstanak budućih generacija. Moramo da menjamo navike i ohrabrujemo nova ponašanja u privredi. Imali smo projekat sa ‘Koka-kolom’ i ‘Ikeom’. Mnogo je žena zaposleno na reciklaži plastičnih boca, odnosno u proizvodnji organske hrane za ‘Ikeine’ restorane", kaže Fransin Pikap, Program UN za razvoj.

A najveća ohrabrenja mogu da daju države i to kroz subvencije, kažu stručnjaci.

"Ne da ona uvodi inovacije, ali da stvori tržište i uslove za proizvode i usluge koje su cirkularne i održive putem poreskih olakšica, na primer. Zašto se ne bi razmišljalo o smanjenju i povraćaju PDV-a ako popravite proizvod", ističe Stefan Šipka iz Centra za evropsku politiku u Belgiji.

Građani će se ponašati i razmišljati ekološki onda kada vide da imaju nešto od toga – kažu Slovenci koji su prvi na Balkanu uveli principe cirkularne ekonomije u državnu strategiju i zakone.

"Trebala sam sleteti u 11 u Beograd, ali leteli smo gore jer je bila magla, pa onda sleteli u Niš pa se vraćali, znači zagađena je sredina. Onaj koji diše ovaj zrak, ovaj vazduh će se razboleti, pa ko će to platiti onda", objašnjava Ladeja Godina Košir iz Centra za cirkularnu ekonomiju iz Slovenije.

U Srbiji zagađenje ne preti samo iz vazduha. Tek 10 odsto otpadnih voda se prerađuje.

"I dalje na lokalu u najvećem broju opština u Srbiji mi nemamo upravljanje otpadom koji ima ishodište ka sanitarnoj deponiji", navodi Slobodan Perović iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Da bismo privredu učinili zelenijom nedostaju nam sredstva za ulaganja u infrastrukturu. Ono što imamo su pamet i stručnjaci.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike