Kad se odstupi od građevinske dozvole – investitoru, gde su parkić i parking

Bežanijska kosa, jedno od retkih gradskih naselja koje je građeno po meri svake porodice. Široki bulevari, pešačke i biciklističke staze, parkovi, zelene površine.

U Srbiji se gradi na svakom koraku, a slučajeva u kojima investitori mimo propisa i nelegalno zidaju i ruše, sve je manje.

"Divlja gradnja je višedecenijski problem ove države, ona je počela 70-ih godina intenzivno. To govori da gradnja bez građevinske dozvole nije izdvojen incident već je generalni tok gradnje u Srbiji i može se reći da je trećina Srbije podignuta bez građevinske dozvole", kaže Aleksandar Jevtić iz Udruženja urbanista.

Poslednju izmenu zakona o gradnji stručnjaci opisuju kao restriktivnu i uspešnu, prvenstveno u zaustavljanju divlje gradnje. Zabranjena je trgovina nekretninama koje nisu izgrađene u skladu sa zakonom. Utvrđena su pravila od kojih se ne odstupa.

Oni podrazumevaju minimalne propisane procente zelenila, broj parking mesta. Problem nastaje kada investitor prilikom izgradnje odstupi od izdate građevinske dozvole.

Aleksandra Damnjanović, državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, kaže da u praksi ima primera da se mnogi investitori ne pridržavaju i u tim situacijama kazna za investitore jeste da takav objekat ne može da dobije upotrebnu dozvolu, ne može da se upiše svojina na tom objektu.

"Veliki je pritisak na investitora i on ne može da ima taj finansijski benefit ukoliko ne uknjiži, upiše pravo svojine na taj objekat", rekla je Damnjanovićeva.

Analizom udela biološki vrednih zelenih površina u novobeogradskim blokovima, uočena je tendencija linearnog pada udela zelenila u stambenim blokovima, zbog čega se sve više kupaca žali na nepoštovanje uslova. Prva sankcija u kršenju pravila je stopiranje građevinskih radova.

"Sankcije se možda ne sprovode efikasno tako da ljudi i dalje pribegavaju da nekako zaobiđu zakon i da dobiju veću površinu. Ali smatram da su to ipak sada više pojedinačni slučajevi", kaže Gorana Čanković iz preduzeća "Energoprojekt – urbanizam i arhitektura".

U planiranju, čini se, za izgradnju novih stambenih i poslovnih objekata prioritet imaju interesi investitora, izraženi kroz profit, a na štetu javnog interesa i ostalih učesnika u gradskom životu. Ipak, stručnjaci smatraju da nije tako.

"Danas se investitori pridržavaju zakona i pravila struke, a sve u cilju da udovolje klijentima budući da je na tržištu nekretnina velika utakmica", kaže Čankovićeva.

"Planovi se češće i brže menjaju u korist investitora, manje u korist građana i zaštite javnih interesa, ali ta progresivnost i propulzivnost urbanističkih planova dovodi do toga da se planska rešenja više poštuju. Dosta je negativnih konotacija na sve ovo što se dešava u gradnji, ali generalno bi se mogao dati jedan pozitivan pečat i pozitivna ocena na ceo taj postupak", ističe Aleksandar Jevtić.

Postoje različiti investitori, a samim tim i različiti tipovi gradnje.

Reakcija građevinske inspekcije ne izostaje, nelegalna gradilišta se zatvaraju, ali ishod je često isti, uprkos zabranama, investitori nastavljaju gradnju, zato je, zaključuju sagovornici, neophodno da se i struka i javnost uključe i da se izvrši pritisak i na investitore i donosioce urbanističkih planova da budu u skladu sa interesima građana.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike