Inflacija na maksimumu, banke širom sveta grešile u prognozi – da li je moguće brzo smirivanje krize

Iako se očekivalo da će vrhunac inflacije biti u septembru, posle čega bi usledilo usporavanje, cene roba i usluga u oktobru su u Srbiji, u odnosu na isti mesec prošle godine, porasle za 15 odsto.

Narodna banka Srbije iznela je novu prognozu, prema kojoj bi do značajnijeg pada inflacije trebalo da dođe u drugoj polovini sledeće godine, a povratak u ciljane granice 2024. godine.

Vodeće centralne banke i međunarodne institucije, vraćanje inflacije na uobičajeni nivo u svetu očekuju tek 2025. godine.

Inflacija u celoj Evropi u oktobru, prema preliminarnim procenama "Evrostata", na višedecenijskom je maksimumu.

Kakve su prognoze

Profesor Mališa Đukić izjavio je za RTS da su centralne banke širom sveta grešile u procenama u vezi sa inflacijom za 2022. godinu.

Prema njegovim rečima, to je pokazatelj složenog okruženja u kojem se nalazimo, zbog čega je i teško dati bilo kakva predviđanja u vezi sa inflacijom.

"Građanima i kompanijama je u uslovima neizvesnosti, teško da rasuđuju kako će se kretati cene. Neizvesnost ih podstiče na kupovinu dobara i usluga, čime se povećava tražnja i guraju  cene na gore", objašnjava Đukić.

Govoreći o povećanju referentnih kamatnih stopa, kao meri za suzbijanje inflacije, Đukić kaže da daje ograničene rezultate.

Naglašava da su glavni uzroci problema u vezi sa inflacijom, geopolitičke tenzije: rat u Ukrajini i tenzije između Tajvana i Kine.

O spirali inflacije 

Govoreći o spirali inflacije, Đukić navodi da očekivanja pojedinaca mogu uticati na formiranje cena. "Ako se kupac plaši daljeg skoka cena, kupiće nešto i što mu ne treba. Ako se proizvođač, odnosno trgovac boji da će cene dalje rasti, povećaće cene. Pitanje očekivanja je važno", objašnjava Đukić.

Prema podacima Narodne banke Srbije, naša privreda je u trećem tromesečju pokazala znake usporavanja. Đukić kaže da se usporavanje privrede beleži širom sveta, što je očekivana posledica rasta cena i energetske krize.

Ističe da bi idealno rešenje za inflaciju bilo da se okonča rat u Ukrajini, te da se snabdevanje robom vrati u normalu, kao i da se spuste cene energenata na nivo pre rata.

"Kroz uzročno-posledične veze, vrlo brzo bi se smanjila inflacija, a da ne morate ništa nužno i veliko da radite u domenu monetarne politike. To bi bio neophodan uslov za brzo smirivanje situacije, odnosno vraćanje inflacije u očekivane okvire i oporavak privreda", zaključuje profesor Mališa Đukić.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike