Do kraja veka temperature će rasti, a padavina će biti sve manje – šta će biti sa poljoprivredom
Proizvođači kupusa iz Futoga kažu da se poljoprivrednici
poslednjih godina sve više suočavaju s ekstremnim klimatskim pojavama u prirodi. U
izmenjenim uslovima teško je sačuvati biljke i ostvariti planirane prinose.
"Primećujem da su oblaci veštački, da se zemljište brzo
isušuje, da biljkama fali sunca. To nisu prirodni procesi i takve stvari, po
meni, verovatno radi tehnologija o kojoj ne znamo ništa, a koja je u službi
velikog biznisa. Pre dve godine smo imali fenomen smanjenja glavičenja kupusa, pa
su nam prinosi bili dosta manji. Prošle godine smo dobili led u periodu u kom ni
najstariji ljudi ne pamte da ga je bilo. Tamo gde je pao, štete su bile ogromne",
objašnjava Miroljub Janković, proizvođač futoškog kupusa.
Nažalost, dodaje, dobar deo prirode je nepovratno uništen. A
što je još gore, životnu sredinu i dalje uništavamo.
"Najviše me pogađa saznanje da sam i sam bio saučesnik, iz
neznanja, i da moram da plaćam da bi se priroda i dalje uništavala. Ne primećujemo da je
mnogo toga veštačko. Od semena, đubriva, sredstava za zaštitu, veštačkih uslova
za proizvodnju hrane do inteligencije… I ne pitamo se šta je ostalo
prirodno", kaže ovaj povrtar.
"Dovoljno imam godina da sam zapamtio kako izgleda prirodna
kiša. Pio sam je i kupao se njom bez ikakvih posledica, a danas se trudim da ne
pokisnem da ne bih imao problema. Odrastao sam u prirodi i danas provodim dosta
vremena u prirodi. Posmatrajući je, uveren sam da ona može da opstane samo ako
se u njoj odvijaju procesi u balansu i harmoniji po prirodnim zakonima",
objašnjava Janković.
Pojava klimatskih
ekstrema utiče na visinu i kvalitet prinosa
Kada govorimo o poljoprivredi najznačajnija karakteristika
umereno-kontinentalne klime Srbije jeste ciklično smenjivanje zimskog mirovanja i
perioda vegetacije biljaka, kao i pojava klimatskih ekstrema koji bitno utiču na
visinu i kvalitet prinosa, kažu stručnjaci.
"Pod uticajem promene klime u poslednjih dvadesetak godina
imamo sve češće, duže i intenzivnije toplotne talase koji prekidaju fiziološke
procese u biljkama i izazivaju toplotni stres. Učestalija je pojava poznih
prolećnih mrazeva, koji u velikoj meri ometaju i limitiraju poljoprivrednu
proizvodnju na višim nadmorskim visinama, jer je bezmrazni period sve kraći",
kaže Zorica Radičević, šef Odseka za agrometeorološke analize i informacije
RHMZ Srbije.
"Početak vegetacije je sve raniji. To može da bude problem
jer pozni prolećni mrazevi nanose velike štete rano procvetalim biljkama. U toku
zimskog perioda češća je pojava ekstrema, bilo u vidu jakih zimskih mrazeva
(minimalne temperature ispod -15 ⁰C), bilo u vidu pojave toplih epizoda koje
mogu izazvati prevremno pokretanje fizioloških procesa u biljkama", dodaje naša
sagovornica.
Da bi imali što manje štete, poljoprivrednici moraju da se
prilagode promenama.
"Poljoprivredni proizvođači, naročito oni koji žele da dobiju
biološke maksimume svojih poljoprivrednih kultura, moraju s pažnjom da prate
klimatske i meteorološke prognoze i da se prilagode klimatskim prilikama kroz
primenu adekvatnih agrotehničkih mera, odabira sortimenta i poštovanja
plodoreda. Takođe, veoma važna mera je, pre podizanja višegodišnjih zasada, da se
uradi agrometorološka analiza da li određeno područje odgovara gajenju željene
poljoprivredne kulture", ističe Radičević.
Muke zbog toplotnih talasa
Klimatski ekstrem na koji nije moguće uticati su toplotni talasi.
"Toplotni talasi su pojave kada su pet i više uzastopnih
dana maksimalne temperature vazduha više za 5 i više stepeni Celzijusa, nego
što je to uobičajeno za određeno područje i godišnje doba. Od početka dvadeset
prvog veka uočena je češća pojava tog klimatskog ekstrema, čije posledice nije
moguće ublažiti. Posledice suše moguće je izbeći agrotehničkom merom
navodnjavanja, posledice mraza primenom tehnika zaštite od mraza, ali na pojavu
dugotrajnih visokih temperatura nema odgovora", kaže naša sagovornica.
I pored promene klime u skorije vreme ne treba očekivati da
pšenicu, kukuruz, kupus ili papriku zamene masline, limun, pomorandže…
"Sav biljni svet koji raste ili se gaji na prostoru Srbije
prilagođen je klimatskim uslovima našeg podneblja. Biljka, kao živi organizam,
ima mogućnost adaptacije na delimično izmenjene uslove gajenja. U dogledno vreme
ne očekuje se takva promena klime koja bi ograničila gajenje tradicionalnih useva.
Potrebno je samo intenzivirati agrotehničke mere i obratiti posebnu pažnju na
izbor sortimenta", smatra Radičević.
Do 2040. treba
očekivati povećanje temperature vazduha, ali i ekstremnih padavina
Procene pokazuju da će se klima menjati i u narednim godinama,
pa i decenijama.
"Na osnovu klimatskih projekcija, koje je uradio RHMZ u
saradnji sa ekspertima iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u
Beogradu, do kraja ovog veka očekuje nas povećanje temperature vazduha i smanjenje
količina padavina. Intenzitet promena će zavisiti od preduzetih mera za smanjenje
emisije gasova s efektom staklene bašte, na svetskom i nacionalnom nivou",
objašnjava Dragan Mihić iz Odseka za monitoring klime RHMZ.
"Na osnovu Drugog izveštaja Srbije prema Okvirnoj konvenciji
UN o promeni klime, na teritoriji Srbije se u toku tridesetogodišnjeg perioda
2011-2040. godine očekuje pozitivan
dekadni trend promene godišnje temperature vazduha od 0,3-0,9ºC, zavisno od
scenarija budućih klimatskih uslova. Najizraženije zagrevanje se može očekivati
tokom letnje i jesenje sezone. U tim uslovima bi došlo do smanjenja broja mraznih
dana, a povećanja broja letnjih dana i tropskih noći, kao i povećanja dužine
trajanja vegetacionog perioda", ističe naš sagovornik.
Za isti tridesetogodišnji period, dodaje, očekuje se povećanje
ukupne godišnje količine padavina od 5-20%, ali s povećanjem kišnih ekstrema,
kišnih epizoda, kao i povećanjem njihove učestalosti.
"Gledano po sezonama, očekivano je povećanje količine
padavina u toku zime i proleća, ali smanjenje tokom leta i jeseni. Ovde je
potrebno naglasiti da se kao referentni klimatološki period, u odnosu na koji
se računaju sve anomalije i trendovi, koristi period 1961-1990. godiine", kaže
Mihić.
Svima je poznata izreka da besplatnog ručka nema. Čini se da
je tako i sa prirodom i da sada dolazi na naplatu sve ono što je čovek svojim
činjenjem svesno ili nesvesno poremetio u prirodnom ciklusu. Vremena da se
pojedine stvari promene još ima, ali je i ono pred istekom.
Zato, iskoristimo ga
pametno i pomozimo životnoj sredini da se oporavi da buduće generacije ne bi
morale da uče kako se umesto žitarica, šljiva, kupusa i paprike ovde gaji
tropsko ili neko drugo voće i povrće.