„Dina“ smeta samo „vizi“ i „masteru“

OD obaveznog izdavanja „dina“ kartice koristi bi trebalo da imaju svi. Najviše trgovci i država, ali i građani, ako roba koju su plaćali karticama pojeftini ili prestanu da koriste kartice čije održavanje moraju da plate. „Oštećeni“ će biće internacionalni kartičarski sistemi poput „Vize“ ili „Masterkarda“, jer će im se smanjiti promet u Srbiji ako većina pređe na plaćanje „dinom“, koja je najpovoljnija plastika na našem tržištu. A, bankari će, takođe biti kraćih rukava zbog smanjenja međubankarske naknade. Za sve one koji su zbunjeni da li će moći kao i dosad da koriste „vizu“ ili „master“ nema zime. Uz račun u banci moći će da vežu svaku vrstu kartica, ali „dina“ će jedina biti obavezna i za nju se ne plaća mesečna ili kvartalna nadoknada.PROČITAJTE JOŠ – Banke svima spremaju „dinu“ Trenutno su trgovačke naknade prilično velike u Srbiji, a zidaju ih međubankarske naknade i pregovaračka moć prodavca. Cena koju banka, vlasnik POS terminala, isplaćuje banci izdavaocu kartice za domaću karticu iznosi 0,8 odsto. Internacionalni kartični sistemi na ovome uzimaju i do dva odsto, a trgovci čitav trošak prevaljuju na kupca.PROČITAJTE JOŠ – Svaki vlasnik računa mora da uzme „Dina“ karticu Ukoliko bi građani Srbije češće provlačili „dinu“, za koju neće plaćati mesečnu nadoknadu, a uskoro će je imati svi vlasnici tekućih računa, radovao bi se i budžet Srbije. Naknada od ove kartice ide u državnu kasu kao prihod Narodne banke Srbije.- Plaćanjem skupljih proizvoda i usluga zapravo svi građani snose trošak visoke međubankarske naknade – upozoravaju iz NBS. – Uključujući i one građane koji plaćaju gotovinom ili koriste jeftinije platne kartice.TROŠAK BANKARA BANKE kartičnim sistemima plaćaju i fiksne troškove. Oni za „dinu“ godišnje koštaju 450.000 dinara. Internacionalni kartični sistemi od banaka naplati i 200.000 evra svake godine. Od 1.800 dinara ceha plaćenog karticom, na ime međubankarske naknade, „dina“ nosi 15 dinara, dok korišćenje najpoznatijih internacionalnih kartica košta 20 i 22 dinara. Pored toga, plaća se i naknada kartičnog sistema koja za domaću karticu košta fiksno 2,16 dinara, dok je kod stranih kartica procentualna, a na primeru od 1.800 dinara košta 8,12 i 12 dinara. Pitanje je da li će trgovci i „pojeftinjenje“ korišćenja kartica – preliti na cenu proizvoda, od čega bi korist imali građani. – Teško je tačno utvrditi koliko će im biti jeftinije korišćenje, ali će ono svakako biti povoljnije za trgovce – kaže Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta. – Da li će oni jednim delom poštedeti potrošača, videćemo. U suštini nije velika šansa, ali će se definitivno olakšati njihovo poslovanje. Oslobodiće im se određeni iznos sredstava za investicije ili širenje delatnosti, što je dobro. Biće koristi i za budžet. Puno je argumenata koji idu u prilog ovoj odluci NBS, a videćemo kakvi će efekti biti u budućnosti. Procena NBS, koja je zakonski obavezala banke da izdaju domaću karticu, ali i ograničila međubankarske naknade je da će banke promeniti način poslovanja. Ima banaka koje samo izdaju kartice i naplaćuju izdavanja i održavanja. One najviše i zarađuju od korišćenja kartica. Manji je profit banke koja omogućava prihvatanje kartica postavljanjem POS terminala. Zato se i prodajna mreža POS terminala sporo širi. NBS očekuje da će osnovni efekat ograničenja međubankarskih naknada biti manje trgovačke naknade. Tako bi ineteres za postavljanje POS terminala imao i mali trgovac i zanatlija, ali i banka koja će manje zarađivati od izdavanja kartica. DOMAĆA JE NAJJEFTINIJA „NOVOSTIMA“ su u jendom velikom trgovinskom lancu potvrdili da ih ubedljivo najmanje košta korišćenje domaće „dina“ kartice. Detalje koliko ih košta korišćenje stranih kartica ne smeju da otkrivaju zbog potpisanih ugovora.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike