Najbrže vesti u Srbiji

Danski zadrugari primer i za srpske

ZEMLjA dvostruko manja od Srbije i za trećinu manje stanovnika, Danska, ima 190.000 zaposlenih u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, dok ih je u našoj zemlji gotovo dva puta manje. Oko 60 odsto njiva Danci obrađuju, dok je dobar deo srpskih zaparložen. Samo lane je ova skandinavska zemlja od izvoza hrane prihodovala čak 20 milijardi evra!Nije tajna da dansko poljoprivredno čudo počiva na dobro organizovanim zadrugama. Njihov model, kažu stručnjaci u Danskom savetu za poljoprivredu i hranu, mogao bi da bude uzor i posluži kao model našim poljoprivrednicima.- Tri su osnovna pravila na kojima počiva naše zadrugarstvo – kaže Andres Soegard iz Danskog saveta za poljoprivredu i hranu. – Prvo je da kooperativa funkcioniše po principu „jedan farmer – jedan glas“ bez obzira na veličinu farme, drugo da su zadruge u zajedničkom vlasništvu svih kooperanata, koji na kraju godine na godišnjoj skupštini odlučuju kako će usmeriti profit, i treći da farmerima njihova krovna udruženja garantuju otkup celokupne poljoprivredne proizvodnje. Ova tri principa gotovo da se nisu menjala od osnivanja Zadružnog pokreta Danske krajem 19. veka.Po rečima našeg sagovornika, udruživanje farmera počinje na području na kome se nalaze bez obzira na poljoprivrednu delatnost kojom se bave i veličinu dobra.SAMI SEBE KONTROLIŠU POSLOVANjE zadruga i sam proces poljoprivredne proizvodnje, kontrolišu tri ministarstva – poljoprivrede, finansija i rada kao i nadležne institucije Evropske unije – objašnjava Andres Soegard. – Kontroliše se ceo lanac, od njive do trpeze. Farmeri sami zahtevaju kontrole i unapred ih plaćaju iako su nenajavljene, jer im to osigurava pečat kvaliteta i plasman robe na tržištu.- Najmanje 42 tako udružena gazdinstva osnivaju zadrugu i potom se pridružuju Nacionalnom udruženju „Poljoprivreda i hrana“ – objašnjava Soegard. – Farmeri se takođe udružuju i po delatnostima, pa i u toj oblasti imaju svoja krovna udruženja čiji su članovi i otkupljivači. Sa njima farmeri ugovaraju poslove, i to tako da im otkupljivači garantuju otkup celokupne proizvodnje, dok su farmeri obavezni da svom otkupljivaču prodaju i višak proizvoda.Na pitanje kako u istom udruženju mogu biti farmeri i otkupljivači, naš sagovornik odgovara:- Kooperacija daje mogućnost da farmeri budu deoničari fabrika u kojima se njihovi proizvodi prerađuju – kaže Soegard. – Stočari su, tako, u 95 odsto slučajeva vlasnici i klanica. Farmer, takođe, zna da će prodati svinje, a otkupljivač da će ih dobiti. Primarni poljoprivredni proizvođači udruženi u zadruge, praktično, učestvuju i zarađuju u svim karikama prehrambene industrije. Ako zadruga na kraju godine ima profit, zadrugari na godišnjoj skupštini odlučuju kako će ga usmeriti. Obično ga međusobno podele proporcionalno doprinosu u prometu zadruge, ili ulažu u neku zajedničku investiciju. CENEPOSLOVANjE naših zadruga je tržišno orijentisano, a cene se formiraju dogovorom proizvođača i otkupljivača – objašnjava naš sagovornik. – Budući da otkupljivač ima ugovor sa farmerom i tačno zna koliko će, i kada, otkupiti poljoprivrednih proizvoda, onda lako može da planira i optimizuje svoje poslovanje. Tokom godine cene se menjaju, ali otkupljivač svake sedmice, obično četvrtkom, proceni koju cenu može „izboksovati“ na tržištu i o tome obaveštava farmera. Na kraju godine upoređuju se troškovi i prodaja, a zarada se deli farmerima. Oni, najčešće, dobijaju oko devet odsto od cene na tržištu.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike