Da li je povećanje površina pod pšenicom dobar potez paora

Prošla godina je bila veoma izazovna kada je u pitanju
tržište hrane. Taman kada se veći deo sveta ponadao da će se brojni problemi
izazvani pandemijom koronavirusa rešiti, nov faktor je uticao na dešavanja na
globalnom tržištu.

"Sukob između Rusije i Ukrajine produbio je neizvesnost na
tržištu hrane. Došlo je do naglog skoka cena žitarica i uljarica kako na
svetskim berzama, tako i kod nas. U prvom trenutku su cene nekontrolisano rasle
i svi se dobro sećamo da je država uvela određna ograničenja koja su dovela do
pada cena", podseća Miloš Janjić, direktor Produktne beze. 

Zbog dešavanja u Ukrajini i poskupljenja energenata nije bilo
lako zasnovati proizvodnju, a suša je onemogućila njeno održavanje u obimu u kojem
su se poljoprivrednici nadali.

"Prošle godine jesu bile visoke cene pšenice i kukuruza, ali
oni nisu rodili. Zbog suše kukuruza nije bilo skoro ništa, a i prinosi pšenice
su bili značajno manji. Što se tiče suncokreta on je generalno bio jeftiniji
kada pričamo o ceni bez državne dotacije", kaže Vukašin Baćina, poljoprivrednik
iz Banata.

"Mi smo se, nažalost,
već drugu godinu suočili sa sušom kod jarih useva. Njihova cena u žetvi je bila
viša u odnosu na svetske cene. Posle toga je došlo do pada cena, a taj trend se
zadržao do kraja godine. Poslednje realizovane cene preko Produktne berze su za
kukuruz 31,5 dinar, pšenicu 34 i soju 65 dinara bez PDV-a. To je značajno ispod
cena koje su bile u žetvi", objašnjava Janjić.

Cena pšenice u 2022. nakon žetve padala

I dok je prodaja u žetvi ranijih godina mučila proizvođače,
ovoga puta se ispostavilo kao dobro iznuđeno rešenje.

"Većina poljoprivrednika u Srbiji ne može da čuva pšenicu,
jer su sva razduženja na pšenici, pa je poljoprivrednik primoran da je proda da
plati kredite, dug za seme, đubrivo…", kaže Baćina. 

"S druge strane, čuvanje pšenice kod
nekoga je mač sa dve oštrice, jer te DOO firme nemaju nikakav kapital. Evo
recimo, samo u mom kraju, u Banatu su 4-5 firmi koje su čuvale pšenicu propale
u poslednje 2-3 godine. Mnogi ljudi su ostali i bez pšenice i bez novca.
Jednostavno ti vlasnici otvore firme, ubede ljude da kod njih čuvaju, prodaju
robu na crno, proglase stečaj i pojeo vuk magarca. Da čuvaju mogu samo oni koji
imaju svoja skladišta", dodaje ovaj poljoprivrednik.

Nedavno završena 2022. bila je po mnogo čemu specifična kada
je reč o žitaricama i uljaricama.

"Istorijski posmatrano cene svih kultura, ne samo pšenice,
su najniže u vreme žetve, jer najveći deo
proizvođača prodaje svoju robu. Svi tržišni faktori koje posmatramo, mi
koji se bavimo analizom, su besmisleni zbog situacije na svetskom tržištu hrane
izazvane sukobom Ukrajine i Rusije. Psihologija tržišta je potpuno promenjena.
Prošle godine su bolje prošli proizvođači koji su pšenicu prodali u žetvi od
onih koji su je ostavili na čuvanje", objašnjava Žarko Galetin, agroekonomski
analitičar.

Očekivano je, objašnjava, da žitarice i uljarice najviše cene nakon žetve dostignu krajem kalendarske i početkom naredne godine.

"Mi imamo potpuno obrnutu situaciju da su nam cene za
10, 15 i 20 posto niže sada nego u vreme žetve. Cene su pale jer su otvorene
ukrajinske i ostale luke u kontekstu sporazuma Rusije, Ukrajine i Turske. Ali
reč je o jednoj pšenici lošeg kvaliteta koja je dugo bila neuslovno
skladištena. Ta pšenica se našla na tržištu i snizila je cenu pšenice u celom
svetu, pre svega, u crnomorskom regionu kojem i mi pripadamo", dodaje naš
sagovorik.

Sa kakvim se
izazovima suočavaju poljoprivrednici u Srbiji?

Ništa manje izazovna neće biti ni ova sezona.

"Predvideti šta će se
dešavati u agraru je jako teško, pogotovo kada imate sukobe u Ukrajini, kada
imate probleme svuda u svetu. Mene plaši da će pšenica u 2023. biti jeftina bez
obzira na izuzetno skupu setvu koju smo imali, a što je svakako problem. U
Srbiji je posejano mnogo, mnogo više pšenice nego ranijih godina. Zbog suše
ljudi se plaše da seju kukuruz. Kada idem kroz njive, kroz polja to se sve sada
zeleni", ističe Baćina.

"Više je pšenice i u Rumuniji, što je zanimljivo. Jedino što
bi moglo da spase nas jeste to što u Ukrajini nije obavljena setva. Ne volim da
se radujem tuđoj nesreći, ali to je jedina nada srpskog poljoprivrednika. Da će
pšenica biti skuplja jer je u Ukrajini neće biti, a znamo da Ukrajina važi za
glavnog proizvođača pšenice u svetu", dodaje ovaj poljoprivrednik.

Povećanje površina pod pšenicom je očekivano, smatra Galetin.

"Poljoprivrednici se vraćaju pšenici iz prostog razloga što
je odnos zarade i troškova uzgoja u 2022. bio daleko najpovoljniji kod pšenice.
Ima tu mnogo razloga. Jedan od ključnih su vremenske okolnosti. Pšenica je
„pobegla" od letnje suše. Ona je požnjevena krajem juna, početkom jula i nije
osetila te tropske temperature i nedovoljne količine padavina", kaže ovaj agroekonomski analitičar.

"Drugi razlog je
taj što je pšenica ekstenzivna kultura i ne zahteva toliko ulaganja kao kukuruz,
soja, šećerna repa… Naši poljoprivredni proizvođači koji su finsnsijski
prilično iscrpljeni su imali i taj motiv da se priklone pšenici", dodaje Galetin. 

Prognoze su da će ove proizvodne godine pšenice u svetu
biti manje za 10 miliona tona od pretpostavljene potrošnje.

"To će na neki način
devastirati zalihe i uticati da pšenica bude tražena roba i da bi u odnosu na
ostale ratarske kulture mogla da ima relativno bolju cenu. Da li će se to i
desiti i kakav će razvoj situacije biti na ukrajinsko-ruskom frontu niko ne
zna. Taj Gordijev čvor ja u ovom trenutku ne znam da odvežem. U svakom slučaju
mnogi faktori će to uticati. Lično mislim da će proizvođači pšenice dobro
proći", dodaje naš sagovornik.

Visoka ulaganja, skupi
krediti…

Tržište hrane je u velikoj meri zavisno od dešavanja na
ostalim tržištima.

"S jedne strane imamo ta dešavanja u svetu kao što su
proizvodnja i potrošnja, ali je trenutno politika veliki faktor koji utiče na
kretanje cena u svetu. S druge strane sva dešavanja na drugim tržištima kao što
su finanskijsko tržište ili tržište hartija od vrednosti su neizvesna. Kamatne
stope se dižu u celom svetu, inflacija je visoka svuda. U 2023. godini ćemo
imati nepovoljnu ekonomsku klimu, a tome će poljoprivrednici morati da se
prilagođavaju", smatra Janjić.

U ovom trenutku povećanje površina pod pšenicom deluje kao
dobra odluka. Ipak, treba se podsetiti da je naša zemlja izvoznik pšenice, a da
je odluka države prošle godine da zabrani izvoz hlebnog zrna oborila njegovu
cenu na domaćem tržištu.

"Nismo mogli da izvezemo i prodamo pšenicu po cenama koje su
bile u svetu. To bi bila velika zarada. Ali, i mi poljoprivrednici moramo da
budemo donekle realni. Da je pušten izvoz, izvezla bi se sva pšenica i danas bi
vekna hleba kod nas bila 200 dinara. To bi bio problem za čitavo društvo", kaže
Baćina.

"Moramo da napravimo kompromis da bude dobro i
poljoprivredniku i krajnjem potrošaču. Ja poštujem što je država zabranila izvoz
pšenice da ne bi ostala Srbija bez hleba, ali je trebalo poljoprivrednom
proizvođaču da da dobru cenu za tu pšenicu. Dražava je trebalo da uradi kao
Slovenija. Slovenija je zabranila izvoz pšenice, ali je svu pšenicu od svih
proizvođača otkupila po ceni koju su poljoprivrednici tražili", precizira naš
sagovornik.

Od toga koliko će pšenice roditi u svetu zavise i buduća
dešavanja na tržištu hrane.

"Mi imamo dovoljno za sopstvene potrebe. Fundamentalno za nas
je izvoz. Zavisni smo od izvoza. Višak treba negde da izađe, a izaći će po ceni
koje tržište u svetu hoće da plati. I to je ono od čega će zavisiti kolika će
cena pšenice biti. Znači setva pšenice može da bude ekstra potez i jeste da se
smanji potencijalni rizik od suše. A da li je tako to ćemo znati tek u trenutku
kada vidimo kolika je cena u svetu i pošto mi to možemo da izvezemo", objašnjava
Janjić.

"Netržišne faktore ne možemo da predvidimo, a oni mogu i te
kako da utiču na cenu. Ne samo ako naša država ograniči izvoz, što mislim da
neće, jer mi imamo dovoljno i za sebe i za prodaju na stranom tržištu. Treba
videti šta će raditi države u regionu i velike sile. Da li će biti ograničenja
izvoza ili transporta. U svakom slučaju da se ta dešavanja u Ukrajini što pre
završe i da se vratimo normalnim okolnostima", kaže direktor Produktne berze.

Visoke temperature ne
pogoduju pšenici

Iako je još rano govoriti i o prinosima i o cenama,
poljoprivrednici smatraju da pšenica ne bi smela u žetvi da bude ispod 45-50
dinara.

"Da bi se uloženo vratilo pšenica mora da košta sledeće
godine između 45 i 50 dinara. Još nije kraj sa ulaganjima, pa ne znam koliko će
na proleće koštati đubrivo, hemija za zaštitu i dizel gorivo, ali slobodno mogu
da kažem da je to neka cena koja bi morala da bude u žetvi da bi srpski
poljoprivrednik mogao da bude na pozitivnoj nuli", objašnjava Baćina.

"Veliki problem su sada i vremenske prilike. U decembru i januaru imamo temperature preko 10 stepeni. To nije normalno za ovo doba
godine. Na ovoj temperaturi bolesti napadaju pšenicu. Sada bi trebalo da je
pšenica pod snegom. Ovo je četvrta zima zaredom u
Banatu da nema snega, da nema zimske vlage. I zato je sve neizvesno. O pšenici
se neće znati ništa do kraja aprila. Da li je rodila, kolika će biti cena…
Trenutno je loša situacija. Ovo vreme, kažem, nikako ne pogoduje pšenici", kaže
ovaj poljoprivrednik iz Banata.

Iako smatra da bi poljoprivrednici mogli dobro da prođu zbog
setve pšenice, Galetin upozorava i na negativne efekte odluke o povećanju
površina pod pšenicom.

"Ja se nekako ne radujem tome. Ne zbog toga što će
poljoprivrednici dobro proći, već iz razloga što ćemo naš najznačajniji resurs,
a to je plodna zemlja, iskoristiti za setvu ekstenzivne kultute koja na dugi rok
nije profitabilna. Ako se ponovo budemo vratili u takvu setvenu strukturu gde
će nam ekstenzivne kulture zauzimati sve veće površine ne možemo dobrom da se
nadamo", objašnjava agroekonomski analitičar.

"Ja navijam da poljoprivrednici što bolje finansijski prođu,
ali mislim da je posao agrarne politike da se, ipak, stimuliše proizvodnja
intenzivnijih kultura, da se ona što više podstiče državnim merama. Ali, to nam
je sudbina i mi se opredeljujemo za setvu onih kultura koje nam kratkoročno daju
bolje finansijske efekte", zaključuje Galetin.

Iako se trude da naprave računicu, proizvođačima su u ovom
trenutku ruke gotovo vezane. Na sve što im je u prethodnim godinama i
decenijama zadavalo muke i glavobolje, sada treba dodati i neizvesnost koju nose
geopolitička dešavanja u svetu. A njih je i te kako teško ukalkulisati, jer su
često vrlo nepredvidiva. 

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike