Najbrže vesti u Srbiji

Ćate rade natenane

NE znaju šta imaju. Nelegalne kvadrate su prebrojali, ali ih ovim tempom neće ozakoniti još deset godina. Računi mnogih domova zdravlja i apotekarskih ustanova su u blokadi, jer nemaju novca da pokriju njihove dugove. Država lokalnim samoupravama poverava sve više poslova i zadataka na koje oni teško odgovaraju. „Novosti“ istražuju da li je krivica samo na neefikasnim opštinama i gradovima ili je i zakonodavac često nerealan u svojim zahtevima. Rok za prijavu državne imovine koju koriste opštine, gradovi, javna preduzeća i drugi je istekao 31. decembra, ali je šesti put produžen i to – do 2020. godine. Od ministarke građevine Zorane Mihajlović nedavno smo čuli da nije zadovoljna tempom kojim sprovode šesti propis o legalizaciji. Država je gradovima i opštinama prepustila i finansiranje domova zdravlja i brigu o apotekarskim ustanovama. Zvanje osnivača mnoge samouprave je odvelo u duboki „minus“, a zdravstvene ustanove u višegodišnju blokadu računa. PROČITAJTE JOŠ – Ćate „pojele“ 135 milijardi Jovan Vorkapić, direktor Direkcije za imovinu, kaže da su opštine sa severa Srbije ažurnije nego one s juga i da sve zavisi od shvatanja važnosti opštinskog rukovodstva i stručnosti operativaca konkretne lokalne samouprave. – Činjenica je da su opštine neefikasne u pogledu popisa nepokretnosti koje koriste – napominje Vorkapić. – Od ukupno 168 jedinica lokalne samouprave, 53 su pristupile veb-aplikaciji, tako da su u Registru evidentirane ukupno 30.154 jedinice nepokretnosti. Čak smo organizovali i stručne radionice kako bismo olakšali opštinarima i dali im odgovore na zakonska rešenja u oblasti evidencije sredstava u javnoj svojini.DINAMIKA U STALNOJ konferenciji gradova i opština napominju da su na sastancima sa zaposlenima koji se bave ozakonjenjem redovno ukazivali na to gde mogu očekivati poteškoće zbog preopterećenja administracije. – Prema informacijama kojima SKGO raspolaže, jedinice lokalne samouprave u najvećoj meri i u skladu sa svojim mogućnostima poštuju dinamiku ozakonjenja koju im propisuje nadležno ministarstvo – ističe Klara Danilović, sekretar Odbora SKGO za urbanizam, izgradnju i stanovanje. – SKGO nastoji da reaguje na sve signale koji stižu iz lokalnih samouprava. Signaliziramo resornom ministarstvu na važnost uspostavljanja realističnih rokova, na važnost obezbeđivanja ljudskih resursa i programiranje sredstava finansijske podrške. Na lokalnom nivou odgovaraju da se zadaci ne ispunjavaju jer su rokovi često nerealni, a mnoga zaduženja ne prati i finansijska podrška, niti kadrovsko pojačanje. – Moj stav, a nadam se i stav većine mojih kolega je da kada se lokalnim samoupravama prebacuju nove nadležnosti i zaduženja, treba da dobiju i novac kojim će to finansirati – smatra Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota. – Pirot nema dugova, kredita, ni neplaćenih računa. Država često, kada hoće da se reši nekog problema, prebaci to na lokalni nivo. Tako je uradila sa apotekarskim ustanovama. U nekim slučajevima, problem je sa kapacitetima. U slučaju ozakonjenja trebalo je predvideti realnije rokove. Mi smo angažovali devet ljudi na privremeno povremenim poslovima. Od aprila prošle godine im produžavamo ugovore, ali ima sredina koje imaju problem da nađu kadrove. PROČITAJTE JOŠ – Za ozakonjenje neophodno i strpljenje U Pirotu su popisali 18.187 nelegalnih objekata, izdali 1.333 rešenja o rušenju, a dosad je ozakonjeno svega njih – 248. Jelena Trifunović, predsednica opštine Svrljig, objašnjava da od donošenja rešenja o rušenju, vlasnici imaju rok od tri godine da objekat uvedu u legalne tokove. Zato po tim rešenjima i ne postupaju odmah. – Za većinu je to i dalje skupo, jer u opštini gde je prosečna plata 23.000 dinara, njima je za ozakonjenje potrebno i više od 25.000 dinara – kaže Jelena Trifunović. – Nisu naši ljudi nevaspitani, već odlažu da to obave zato što im je teško da izdvoje novac. Istina i ne žuri im se, jer imaju rok od tri godine otkad su primili rešenje o rušenju. Ministarstvo je diktiralo pravila, mi nismo imali prostor za manevar, sve je išlo šablonski. Kad donose zakon, moraju da razmišljaju i o tome koliko je primenjiv. Svrljig je popis imovine završio i napravili smo posedovne liste. Sada čekamo rešenja koja bi trebalo da donese Direkcija za imovinu. Naša opština je jedna od pet koje su u roku uradile popis nelegalnih objekata. Kada smo dobili pojačanje od petoro ljudi, počeli smo da šaljemo građanima rešenja, ali je problem što oni po njima ne postupaju. PROČITAJTE JOŠ – Za čak 700.000 objekata nisu traženi papiri ODGOVORNE PO DžEPU U DECEMBRU je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, a kojim se uvodi novi prekršaj – propuštanje vođenja evidencije o stanju, vrednosti i kretanju sredstava u javnoj svojini i nedostavljanje podataka u propisanom roku. Navedenim izmenama propisuju se novčane kazne za odgovorno lice u opštinama, javnim preduzećima i institucijama, koji duže od 20 godina nisu prijavili da koriste državne resurse. Ukoliko to ne urade ni u naredne tri godine, slede novčane kazne od 50.000 do 200.000 dinara. – Neophodno je podzakonskim aktom definisati nadležni organ za pokretanje prekršajnog postupka u ovoj pravnoj stvari – napominje Vorkapić.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike